СВЕТОСАВСКА БЕСЕДА

Наша света Црква је, не само најстарија институција код Срба, већ представља и једину константу наше мученичке историје. Након пада средњовековне државе, у вековима када су Срби били поданици иноверних царевина, Османске и Хабрзбурше, Црква је била искључиви извор њиховог идентитета, под чијим окриљем се развијао и комплетан политички и културни живот. Угледајући се на љубав и доброту свог првог Предстојатеља, инспирисани стиховима из Светог Писма: А добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје вријеме пожњети ако не малакшемо (Гал. 5, 22–23), православни јерарси били су оснивачи првих болница, библиотека, школа и других просветних установа па чак и добротворних завода, банака, штедионица и задруга. Можемо слободно рећи да у свеукупној историји нашег народа није било личности са већим и трајнијим животним делом, јер установа коју је створио Свети Сава траје и данас и надживела је многе државе, институције и појединце.

Свети Сава је био, у првом реду, велики хришћански и српски Светитељ. Из те његове светости произашли су сви други многобројни плодови његовог рада на пољу културе и просвете, уметности и књижевности, као и свестраног живота Цркве и државе, јер плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера, кротост, уздржање (Гал. 22–23). Хришћанство вечито задржава својство новог – у сваком времену, јер нас стално препорађа и преображава. Због тога Светитељи Божији, својим примером и поуком, снажно покрећу духовни и морални препород људи свих векова и времена.

 „Не пишем да га похвалим, јер је превелику похвалу од Господа – добио. Пишем ради користи себи и другима“, вели Теодосије Хиландарац. Зато су од првих житија писаних пером Теодосија и Доментијана, о Светом Сави објављене небројене књиге и странице. Ипак, сви сведочимо да се можда више него икад осети потреба за његовом поуком, пастирским саветом и очинским укором. Прибежиште и спас под омофором Светог Саве, нарочито тражимо у временима великих моралних и духовних криза, попут овог данашњег, када су људи првенствено оболели од охолости, илузије самоуверености и гордости. Овакво стање духа доводи до масовног рушења свих ауторитета, почевши од Оца на Небу па све до оца на земљи. Нажалост, сви смо се непосредно уверили да страховита духовна патологија узрокује многобројне сукобе и то не само оне личне и интимне, попут брачних и породичних, већ иницира и друштвене и чак међународне конфликте.

Тако се ми изнова враћамо пред икону Светог Саве, где често пише: „Придите чада, послушајте мене! Страху Господњем научићу вас!“ Вршећи данас једну врсту духовне смотре пред Светим Савом, духовним Оцем наше свете Цркве и народа, потребно је да се помолимо Господу речима Псалмопевца: Господе, оживи ме, по правди својој изведи из муке душу моју. Најслободнији су они људи који најмање греше, а најмање греше они који су уз Бога. Та блискост Богу и његовим Светима чини нас храбрим и слободним, јер добри Родитељ наше Свете Цркве, Свети Сава, стоји у реду оних који гледају Лице Божије и којима је Име Божије написано на челу (Отк. 22, 4).

У седамнаестој години свога живота сишао је са владарског престола овоземаљског и отишао у Свету гору ради духовног подвига и ближег додира са Богом. Дубока, усрдна и постојана молитва уздигла га је на високи, духовни престо предстојатеља Српске Цркве. Молећи се Богу, постао си угодник славе Божије и светионик отачаству своме. Пружајући руке к Вишњему у неуморним молитвама сједнио си децу своју, јединством Светог Духа. Његова молитва је најдрагоценији дар, којим нас Он и данас среће. Свети Сава је духовно надрастао све националне, политичке и верске искључивости свог времена. Угледајмо се на њега. Као прави Христов апостол, методом хришћанске љубави решавао је сукобе међу људима, у складу са учењем Светог апостола Павла: Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свима људима (Рим. 12, 18). Зато наша црквена историја не зна за прозелитизам и насртаје на друге Цркве и религије.

О Србију су се отимале разне освајачке силе, сличне данашњим насилницима овог света. Кроз јеванђелску призму, Свети Сава је тражио одговарајуће путеве за своју Цркву и народ, не окрећући се ни лево ни десно, он је добро знао да је Господ Исус Христос једини „пут, истина и живот“. На нама је да тим путем, путем љубави, правде и сваког интегритета, корачамо без страха, цртајући тако свој духовни лик и стичући ауторитет, сигурним и јасним потезима. Јер Богу и Светом Сави смо свакако јасни и познати, а и људима око нас ће бити лакше, али и нама самимa је важно да истински откријемо ко смо заправо ми. Не знате ли да сте храм Божији, и да Дух Божији обитава у вама? Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог, јер је храм Божији свет, а то сте ви (I Кор. 16–17).

Зато вас, децо Наша духовна, подсећамо на оно што је задесило наш српски народ кроз векове и на злочине и ране које смо сами себи нанели и које су нам нанели други. Да прескочимо време и столећа од Светог Саве до данас па да се присетимо најновијих догађаја и страданија српског народа, невиђене неправде, бомбардовања, сила мрака, оних који се не боје Бога и рушилачки користе своју дијаболичну интелигенцију. Требамо да својој деци причамо о међународном праву и правди, двоструким стандардима, о снажним притисцима који и сада, стално запљускују Србију и српски народ, и чији смо очевидци.

Подсећам вас на речи славног црквено-просветног добротвора, Саве Текелије, који је упозоравао све своје сународнике, колико је опасно делити Србе на Славонце, Босанце, Банаћане, Сремце, Бачване, Далматинце и Црногорце. На ту несрећу смо често наседали, на жалост.

Многи желе да се наругају нашем патриотизму, нашој љубави према отаџбини, којој нас је учио Свети Сава, нашем Косовском завету и Светосављу.

Почнимо најпре од деце, која су мила и драга Светом Сави. Школе нису само образовне, већ и васпитне установе, у којима треба да знање преносе најбољи и најдушевнији међу нама, на основу уџбеника које су написали они најмудрији. Уверени смо у потпуности да су наука без Бога, школа без Бога, човек без Бога и љубав без Бога, заправо тежак и тужан промашај. А овај свет без Христовог васкрсења не представља ништа више од бесмислене и јадне тугованке и бескрајно лицемерне и еуфоричне трке са временом.

Зато позивамо све младе људе, децу, у првом реду основце, средњошколце, студенте, брачне парове и сву Светосавску пуноћу, да већ данас ставе прст на чело и добро промисле на шта ће потрошити овај свој кратки живот.

Добро размислите пре него што донесете погубну одлуку и јуришом се баците у провалију пуну гордости и лудости, алкохола, наркотика и зависности од модерне технологије, укључујући и мобилне телефоне, као и сваког другог разврата, односно у хаотични кошмар, који се назива светом, у ком живимо.

Немојте да губите време и грешите се и прљате вашу бесмртну душу и немојте да улудо напрежете ваш ум, јер ћете сигурно закључити да је „живот без Христа, глупост чиста“.

Нама Србима, ма где живели, сигурно предстоји један процес духовне, религиозне, интелектуалне, државничке и уметничке обнове, која би наше душе и умове требала да очисти од ожиљака које је оставила тоталитарна и сурова комунистичка диктатура. Морамо проћи кроз такво преумљење, јер народ који се огрешио о Бога – страдаће, а који се не покаје нестаће.

Православље и Светосавље су авангарда, једина права, истинска алтернатива палом свету у ком живимо и трајемо.

Честитамо Вам празник Светог Саве и ново Лето Господње, 2024.

С благословом Божјим,

 ЕПИСКОП СРЕМСКИ

+ВАСИЛИЈЕ