Говорим у име оних који морају вечно да ћуте – Академик др Србољуб Живановић (1933 – 2024).
Поводом упокојења научника и родољуба, академика др Србољуба Живановића Институт „Диана Будисављевић“ уз подршку Историјског института САНУ, организовао је у петак 26. јануара, посебан комеморативни скуп у Свечаној сали Српске академије наука и уметности.
Домаћин и модератор овог скупа био је академик Радомир Н. Саичић, а о овом великом научнику и родољубу говорили су Гојко Мраовић Рончевић преживело дете логораш и оснивач и директор Института „Диана Будисављевић“, затим проф. др Марија Ђурић, др Гидеон Грајф и др Драгољуб Ацковић, члан Комисије САНУ за проучавање Рома, а прочитано је и писмо проф. др Мире Радојевић, дописног члана САНУ.
Први је говорио Гојко Рончевић Мраовић (90), најстарије преживело дете из логора Јастребарско и председник Института „Диана Будисављевић“. Изложио је део богате биографије др Србољуба Живановића који је у својим форензичким икстраживањима утврдио да је од 700.000 ликвидираних мученика у Јасеновцу, њих 20 посто живо бачено у масовне гробнице у којима су умирали у највећим мукама.
Форензички антрополог и професор Медицинског факултета Универзитета у Београду Марија Ђурић је истакла да је професор Србољуб Живановић имао огроман утицај на развој антрополошке науке у Југославији, а након пензионисања у Лондону две године је радио као професор на Универзитету у Новом Саду и тако значајно утицао на генерацију будућих антрополога: У Србији је антропологија била скромно развијена, а цела дисциплина се темељила на тада застарелој немачкој школи која се претежно ослањала на детаљне метричке анализе.
Проф. Живановић је седамдесетих година долазио у Србију из Лондона, обрађивао је многе значајне локалитете као што су Хајдучка воденица на Ђердапу, Требениште, Челарево, Сирмијум, ктиторске гробнице у нашим манастирима и многе друге и донео је сасвим другачији напреднији англосаксонски антрополошки приступ. Од почетка своје каријере имао је свест о значају писања научних радова, па није чудо што је неколико пута био цитиран и у чувеној Грејовој анатомији. Живановић је дао пионирски допринос на нашим просторима из медицинске антропологије, дисциплине у којој су синтетизована антрополошка и медицинска знања. Због тога је капитална његова књига „Медицинска антропологија“ коју је објавио 2001. године, а која је настала као резултат његовог боравка на Новој Гвинеји.
Из писма Мире Радојевић, дописног члана САНУ
“…Изучавању геноцида се посвећивао како на основу професионалних усмјерења, тако и с људском обавезом и увјерења да што потпунија истина о жртвама представља моралну обавезу преживјелих и оних који су специјалистичким знањима у томе могли да помогну. Такав став је био међу одлучујућим разлозима због којих је постао предсједник међународне Комисије за утврђивање истине о Јасеновцу и предсједник Фонда за истраживање Јасеновца… Неуморно је писао о подршци коју је усташки режим добио од стране неколико стотина римокатоличких свештеника на челу са кардиналом Степинцем, о завјери ћутања, о некадашњим и савременим покушајима да се усташка страховлада релативизује, покушајима да се број убијених из различитих разлога систематски умањује, као и најновијих настојања да геноцид буде оспорен и у терминолошко садржајном смислу буде проглашен за масовно насиље.”
У писму је гђа Мира Радојевић између осталог навела да су угледног професора Живановића поједини критичари неаргументовано оспоравали: „Док су поједини савременици прихватали његове истраживачке резултате, закључке и тумачења, заговорници такозваног ревизионистичког правца најчешће су их истицали као изразит пример мазохизма српске нације склоне да величином броја својих страдалих припадника утврђују измаштану посебност свог места у светској историји.
Текст, фотографије и звучни запис: Зорица Зец
Извор: Радио Српски Сион
Гојко Рончевић Мраовић, најстарије преживело дете из логора Јастребарско и председник Института „Диана Будисављевић“:
Др Драгољуб Ацковић чита писмо проф. др Мире Радојевић, дописног члана САНУ:
