На празник Светог Саве, првог Архиепископа српског, 27. јануара 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Саслуживали су архимандрит др Клеопа Стефановић, архијерејски заменик у Епархији сремској, професор Богословије Светог Арсенија и настојатељ Световаведењског манастира, архимандрит Арсеније Матић, настојатељ манастира Бешеново и професор Богословије Светог Арсенија, јереј Бојан Нинковић, секретар Епархијског управног одбора, јереј др Петар Николић, катихета у Карловачкој гимназији, јереј Станко Лакетић, старешина Саборног храма и професор у Богословији Светог Арсенија и епархијски протођакон Горан Власац, секретар Црквеног суда.
У току Литургијског славља, епархијски протођакон је прочитао посланицу Његовог Преосвештенства својим епархиотима, у којој очински моли младе људе да воде рачуна „на који ће начин потрошити свој кратки живот“, као и да добро размисле „пре него што направе погубан избор“ и „јуришом се баце у провалију пуну гордости и лудости, алкохола, наркотика и зависности од модерне технологије, укључујући и мобилне телефоне, као и сваког другог разврата, односно у хаотични кошмар, који се назива светом, у ком живимо“. У својој посланици, Преосвећени Владика је нагласио:
„Наша света Црква је, не само најстарија институција код Срба, већ представља и једину константу наше мученичке историје. Након пада средњовековне државе, у вековима када су Срби били поданици иноверних царевина, Османске и Хабрзбурше, Црква је била искључиви извор њиховог идентитета, под чијим окриљем се развијао и комплетан политички и културни живот. Угледајући се на љубав и доброту свог првог Предстојатеља, инспирисани стиховима из Светог Писма: А добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје вријеме пожњети ако не малакшемо (Гал. 5, 22–23), православни јерарси били су оснивачи првих болница, библиотека, школа и других просветних установа па чак и добротворних завода, банака, штедионица и задруга. Можемо слободно рећи да у свеукупној историји нашег народа није било личности са већим и трајнијим животним делом, јер установа коју је створио Свети Сава траје и данас и надживела је многе државе, институције и појединце.
Свети Сава је био, у првом реду, велики хришћански и српски Светитељ. Из те његове светости произашли су сви други многобројни плодови његовог рада на пољу културе и просвете, уметности и књижевности, као и свестраног живота Цркве и државе, јер плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера, кротост, уздржање (Гал. 22–23). Хришћанство вечито задржава својство новог – у сваком времену, јер нас стално препорађа и преображава. Због тога Светитељи Божији, својим примером и поуком, снажно покрећу духовни и морални препород људи свих векова и времена.“
По завршеној Светој Литургији, освећени су колачи и жита из свих просветних установа у седишту Епархије сремске, а потом је у Карловачкој гимназији одржана Светосавска академија. На овој лепој свечаности, ученицима, њиховим професорима и сабраном верном народу, Његово Преосвештенство је упутило архијерејску беседу, а потом је и поделио прву, другу и трећу награду за најбоље ђачке литерарне радове.
Извор: Епархија сремска
