Представљена књига “ПОЛА ВЕКА ОД ПОЧЕТКА – БОГОСЛОВЦИ И КАРЛОВЦИ – ГЕНЕРАЦИЈА 1973-1978.”

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, књига је угледала светлост дана и представљена је у Карловачкој богословији Светог Арсенија Сремца у четвртак 14. септембра 2023. године.

Генерацију свештеника 1973-1978. и њихових школских другова, попадије, ученике и професоре овог славног училишта поздравио је ректор, протојереј-ставрофор Јован Милановић, а о књизи коју је изнедрила ова генерација су говорили јереј др Петар Николић, парох Доње сремскокарловачке цркве Светих апостола Петра и Павла и протојереји-ставрофори Бранко Ћурчин (Епархија Бачка) и Стојадин Павловић, приређивач (пензионисани парох београдски, Архиепископија београдско карловачка).

“Ова књига представља дневник, временски педесет пута увећан у односу на сваки дневник који је у једном петогодишту понаособ у свакој школској години, поред имена ученика записује оцене из знања и владања, и све потписане руком наставника, разредног старешине и ректора Богословије…” – пише Епископ сремски Господин Василије у уводнику, који је прочитала драмска уметница Српског народног новосадског позоришта, гђа Гордана Ђурђевић Димић.

Књига почиње краћим сегментом посвећеним историји Карловачке митрополије са акцентом на Патријаршијски двор, вишевековну резиденцију српских патријараха, митрополита и епископа Карловачке митрополије, потом прати главна богослужбена места у Сремским Карловцима, и износи пред нас једну посебну лични карту свих друштвених, културно-просветних институција, удружења, културно-уметничких манифестација, значајних топонима Сремских Карловаца, како нам је то казивао јереј др Петар Николић представљајући књигу:

“И тако, упознати са основним информацијама о убавој вароши коју је у својим песмама опевао Бранко Радичевић (којем припада посебно део књиге), лагано долазимо до Карловачке богословије Светог Арсенија Сремца…” – казује нам отац Петар Николић и додаје: “…28 младића генерације 1973/1978. прошло је петогодишњи пут подвига, одрицања, чежње за родитељским домом, пут молитви, богослужења, црквенослужења, најразличитијих ученичких активности, несташлука, великих планова, идеја и жеља па до оне најузвишеније, да буду једног дана рукоположени и служитељи олтара Божјег. Највећи број њих обукли су се у свештеничку мантију и себе уградили у живу Цркву Христову… И док књигу прелиставате и док је читате, поготово занимљива сведочења њених актера, гледате велики број драгоцених фотографија, осећате кроз све те догађаје и личности у Духу Светом Божје присуство, које се открива и у одсуству. Дакле, далеко, а опет уз нас и са нама… Књига има итекако своју богословску, еклисиолошку и евхаристијску димензију, све је везано за Цркву, за Христа, за Литургију. Сви састанци генерацијски почињу Литургијом, благодарењем Господу за све што су од Њега примили. То је оно на шта треба обратити пажњу и што је најузвишеније. Заиста, живот без Цркве, без Литургије не можемо сматрати животом. То је наша насушна потреба. Стога, дозволите ми да на крају цитирам речи блаженог Августина (који је живео на прелазу из 3. у 4. век), који је на једном месту записао: За себе си нас створио Господе и неће се умирити срце наше док не пронађе Тебе. Срце генерације 1973/1978. пронашло је Господа, а то су они и потврдили својим животом и делима на Њиви Господњој. Како кажу стари Латини, verba volant scripta manent, речи лете, написано остаје…” – завршио је своје надахнуто излагање јереј др Петар Николић.

Протојереј-ставрофор Бранко Ћурчин говорио је о континуитету трајања и очувања који се једино у Цркви може очувати, првенствено кроз Литургију и Христа Васкрслога, што је посебно важно у нашем времену опште секуларизације:

“…Ако ова књига мотивише макар једног да крене Христовим путем, узме крст свој и пође за Христом, велику ствар смо, и велику ствар је учинио отац Стојадин са овом књигом. Зато, драги ђаци, молим вас да имате пример старијих, а Црква нам непрекидно указује на пример Светих, како би нас подстакла да не губимо мотив за ревновање на Њиви Господњој. Тешко је данас у време егоцентризма који је изражен и кад човек нема никакву емпатију ни за кога и ни за шта. Зато је ова књига коју је написао отац Стојадин важна, јер колико дамо, толико ћемо и добити – и у емотивном смислу и у духовном смислу (не само физичком). Наше је само оно што дамо, запамтите децо. Према томе, немојмо да се жалимо кад је у питању Истина, кад је у питању Љубав Божја, кад је у питању служење Цркви. За Бога увек треба да се дамо и ако тако живимо и учинимо, ако ми према Богу начинимо један корак, Он ће према нама хиљаду. Читајући ову књигу, имате пред собом и наше примере и наш труд, а Бог зна и Бог ће труд и благословити. Читајте ову књигу Пола века од почетка Богословци и Карловци па ће вам све бити јасно. Немојте да будемо размажени, него будимо храбри, јер Бог воли храбре. Зато вас молим да се трудите и да истрајавате, да слушате своје професоре и наставнике који вас воле и сигурно вам добро желе. Овде сте на правом месту, немојте да сумњате, нарочито ви који сте дошли у први разред, немојте сумњати да ли сте направили прави избор у животу.”

Слово уредника

У захвалност Господу, након педесет година од поласка у Богословију и 45 година од завршетка исте, прилажемо и овај књижни благодар

протојереј ставрофор Стојадин Павловић

“И после 50 година од поласка у Богословију, ево нас опет у Сремским Карловцима, у Саборном храму Светог Николаја Мирликијског, у Богословији Светог Арсенија Сремца. Полувековни рапорт настојали смо заједнички да упакујемо у корице ове књижице. Између јубиларних 50 година од поласка и 45 година од завршетка Богословије, нема тако велике временске разлике… Већина родитеља није ни изблиза знала под каквим условима ћемо наставити живот, а камоли узрастање. Али су знали оно што ми нисмо, знали су и веровали да нас предају Божјим људима. Професори којима смо били поверени на образовање и васпитање, без звучних звања, састав професора и наставника, од којих је већина живела скромније од многих монаха, сејао је, пресађивао и исписивао своје знање по празној табли дечачких умова и срца чинећи то несебично, пријемчиво, стручно и са пуно љубави…

Највише времена у протеклих више од четири деценије, уз богослужење и директан парохијски рад, апсолутна већина је посвећивала грађевинској делатности попуњавајући недостатке храмова градњом нових, реконструкцијом девастираних, подизањем црквено-парохијских домова и других инфраструктурних садржаја неопходних за нормалан живот црквене заједнице. Радило се предано на мисионарском пољу, подмлађивани су састави црквеноопштинских одбора, формирани хорови, певачки састави, држани повремени и редовни часови верске наставе, организована ходочашћа. Вођена је духовна брига о затвореницима, болесницима и рањенима у рату…

Већина свештенослужитеља имала је своје почетке у парохојама које су се налазиле најпре на територији бивше Југославије, а потом у државама настале деобом поменуте државне заједнице. Појединци су ради потребе Цркве свештенопастирски рад, повремено или у већем делу живота обављали, а неки то још увек чине, изван граница бивше Југославије; у Европи, Канади, Америци и Аустралији. Најтеже је било онима који су са својим народом живели у подручјима које је захватио грађански рат. Неки су са својом паством били принуђени да избегну са територије на којој су рођени и службовали…

***

Састанку генерације и представљању књиге присуствовали су: протојереј-ставрофор Јован Петковић, ректор Карловачке богословије у пензији; разредни старешина, протојереј ставрофор Михајло Маријанац, професори Бојан Грујичић и јереј Ђорђе Милидраг, попадије, ученици, а госте је поздравио и архијерејски намесник сремскокарловачки протојереј Слободан Вујасиновић.

Књигу Пола века од почетка, Богословци и Карловци, Генерација 1973/1978 потписује издавач Епархија сремска са суиздавачем Богословијом Светог Арсенија Сремца; за издавача: протојереј ставрофор Јован Милановић и г. Срђан Ерцеган. Уредништво чини Генерација 1973/1978. уредник је протојереј ставрофор Стојадин Павловић. Фотографије су из архиве Епархије сремске и Карловачке богословије, личне архиве, Туристичке организације Сремски Карловци као и ауторске фотографије ђакона Драгана Танасијевића и г. Драгана Крунића. Штампање књиге је подржао протојереј-ставрофор Василије Цвијановић.

Генерација карловачких богослова се овим сочињенијем одужила многима не заборављајући никога ко је оставио трага на Њиви Господњој: поменућемо овом приликом и све ректоре којима припада достојно место у књизи: Милутин Стојадиновић (Епископ), протојереји-ставрофори Младомир Тодоровић (1928-2017), Марко Шпановић, Душан Н. Петровић и Јован Д. Петковић, садашњи ректор мр Јован Милановић; као и професоре у периоду 1973-1978. – протојереји ставрофори: Душан Дачић, Слободан Стојановић, (разредни старешина) Михајло Маријанац, Душан Колунџић, Васо Ивошевић, Душан Симић, Обрад Симулов, Никола Петровић. Из ове генерације цензори су били Стојша Јагодић, Петар Пантић и Стојадин Павловић, док су овој генерацији били цензори: Бранислав Стојковић, Милош Весин, Момир Зекић, Рајко Чолић, Драгиша Савић, Миливој Мијатов. Из ове генерације није било монаха.

Монографија је свима на дар и свима на молитвено сећање и спомињање, она је пут и за друге генерације да оставе писани траг, сведочанство о времену и раду, делању на Њиви Господњој, она је и упаљена воштаница за покој душа школских другова и оних који су се преселили у наручје Господње.

Текст, фотографије и звучни записи: Зорица Зец

Извор: Радио Српски Сион