Молитвено прослављена храмовна слава у Огару

Спомен на Пренос моштију Светог Николаја Архиепископа мирликијског, у народу познатог и као „Летњи Свети Никола“ молитвено је прослављен у храму Преноса Моштију Светог Оца Николаја у Огару.

Мошти Светог Николаја Мирликијског пренесене су 1087. године, услед најезде Турака, у Бари из града Мире у покрајини Ликији, која је тада била део Источног Римског (Ромејског) царства.

У Недељу раслабљеног,  22. маја 2021. године, Светом Литургијом поводом храмовне славе у Огару началствовао је протојереј – ставрофор Драган Гвозденовић, уз саслуживање протојереја – ставрофора Милорада Симића, некадашњег пароха у Огару,
јереја Саше Милијашевића и ђакона Сребренка Видаковића.

У препуном храму, благочестиви народ је узносио молитве Господу, клањајући се пред иконом Светитеља, тражећи од Њега помоћ или благодарећи му за љубав и милост.
Надахнутом беседом отац Милан Томашевић, старешина храма у Огару,  указао је на значај празника, као и на важност дубоког и истинског веровања у Васкрсење Христово које се може доживети и осетити кроз литургијска сабрања. Верном народу се обратио и прота Драган Гвозденовић благодарећи им што су дошли у толиком броју, нарочито деци.
Након Свете Литургије и литије око храма, освештани су преломљени славски колачи и изабрани кумови за наредну годину, а затим је празнично славље настављено уз трпезу љубави.
Данас смо се сви подсетили на дан преноса Светих моштију које је извшено након што се једном христољубивом, праведном и побожном презвитеру, који је живео у граду Бари, ноћу јавио Свети Николај, са речима: „Иди и реци грађанима, и свему збору црквеном, да иду у ликијски град Мире, узму отуда моје мошти, пренесу их у овај град Бари, и ту положе, јер не могу да боравим тамо, у опустошеном месту. Ово тако хоће Господ Бог мој.“
После тог виђења, презвитер је све испричао црквеном клиру и народу. Сви су се веома обрадовали верујући у то да је Господ обилно излио милост своју на све људе и сам град, те су одмах спремили три лађе, изабрали угледне, богобојажљиве људе и неколико чесних свештених лица, те су кренули по Свете мошти великог светитеља Божјег Николаја. Када су стигли до гробнице у цркви, у којој су под поплочаним патосом лежале целебне мошти светитеља, и када су раскопали патос и угледали раку, већ су тада знали да ту почива Светитељ, јер је миомирисни мир које је текао из Светих моштију управо о томе сведочио.
Видећи где се тако чудотворна благодат излива обилно из моштију Светог оца Николаја, грађани града Бари су у Његово име сазидали велику и прекрасну цркву, направили кивот од сребра који су  позлатили и окитили драгим камењем. Треће године по пренесењу чесних моштију из ликијског града Мире они су позвали околне архиепископе и епископе са њиховим клиром да Свете мошти из цркве Светог Крститеља пренесу у нову цркву, подигнуту у Његово име.
То се догодило 9. маја, и од тога времена је установљено да се сваке године тога дана празнује пренесење чесних моштију, и то двоструко пренесење – и оно из града Мире у град Бари, и ово из цркве светога Претече Јована Крститеља у цркву Светога оца Николаја Чудотворца.
Од тог времена, многи народ одлази тамо на поклоњење Светитељу  и целива Његове Свете мошти и кивот. Неколико година после пренесења чесних моштију, сам се Светитељ јавио једноме монаху у граду Бари и наредио му да се Његове мошти ставе под Свети престо у олтару. То су и учинили, те се и сада могу видети тамо. Свето миро се даје на исцелење од разних болести, у славу Христа Бога нашег, прослављеног у Светитељу Његовом, са Оцем и Пресветим Духом Његовим, сада и увек и кроза све векове, амин.
Текст, фотографије и звучни запис: Мирјана Босић
Извор: Радио „Српски Сион“

Беседа проте Драгана Гвозденовића:

Беседа оца Милана Томашевића:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *