Манастир Фенек у хали 4, издање манастира Велика Ремета у хали 1 (на штанду Српске Православне Цркве)
Већ традиционално своје производе и твари, рукотворевине и предмете, књиге излаже манастир Фенек, увек на истом месту, у хали 4.Манастир Велика Ремета чији игуман, Високопреподобни Архимандрит Стефан, књигом врши јеванђељску мисију, Издање Зеница ока мога Теби је гнездо, Високопреподобног Архимандрита Илије из Француске, изложио је на штанду Српске Православне Цркве у хали1.
Књига Високопреподобног Архимандрита Клеопе Света Петка, налази се у хали 1 на штанду Српске Православне Цркве.
Дешавања на Сајму књига (среда 25. октобар 2023.)
У оквиру 66. Међународног београдског сајма књига, Андрићев институт је представљањем богатог опуса публикација обележио декаду изузетног издавачког ангажмана и доприноса. Изложбена поставка издања Андрићевог института у оквиру које су представљени зборници, часописи и монографије предмет је велике пажње посетилаца.
На сајму књига у среду 25. октобра поред директора Андрићевог института у Београду представљени су и премијерни наслови угледних домаћих писаца попут Весне Тријић и Зорана Арсовића али и интернационалних аутора попут Раула Венегема.
Поред директора Андрићевог института г. Кустурице, говорили су и руководилац Одељења за историју др Мирослав Перишић, руководилац Одељења за друштвене науке проф. др Слободан Антонић, руководилац Одељења за књижевност проф. др Мило Ломпар, сарадник Андрићевог института, проф. др Милош Ковић и руководилац Одељења за српски језик проф. др Милош Ковачевић.
Из излагања проф др Милоша Ковића
“Када погледате научну продукцију у Србији, она је резултанта различитих утицаја. Очекивало би се да је то резултат осмишљене стратешке културне политике која потиче из наслеђа народа који у Србији живе и која је гарантована органима управљања, али сви знамо да је наша научна продукција изгубљена између народне потребе и спољних фактора. У тренуцима када осетите да спољни фактор претеже, не само у смислу доношења одлука, и то највише у културној политици која је насушна, онда уочите непријатељске токове који колају и видимо да нам је потребна алтернатива. Најгори појавни облик је масовна продукција различитих уџбеника од стране невладиних организација, оно што ће наша деца учити, а што није наше у дубљем научном и духовном смислу. Андрићев институт је једна врста џепа, склоништа науке. То је место на коме може слободно да се разговара, чак и са неистомишљеницима, али ми их тамо нећемо жигосати и хапсити, већ разговарати објективно и научно.“
Проф. др Милош Ковачевић, руководилац Одељења за српски језик, нагласио је да је Андрићев институт данас основна институција српских националних интереса и да се сва одељења института баве највећим проблемима српског националног идентитета.
Текст, фотографије и звучни запис: Зорица Зец
Извор: Радио Српски Сион
