У уторак, 24. октобра, након Вечерњег богослужења у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Пећинцима, у Културном центру овог места, представљене су две књиге аутора господина Предрага Пузића и Архијерејског намесника пећиначког, протонамесника Бојана Мијановић, и то:

„ТРИ ВЕКА ЦРКВЕ У ПЕЋИНЦИМА 1720-2020“, као и књига „АЗБУЧНИК СРПСКИХ СВЕШТЕНИКА У СРЕМУ 1546-1946.“

Вечерњим богослужењем началствовао је преподобни јеромонах Евгеније Пилиповић, настојатељ манастира Раковац, уз појање свештенства и вероучитеља Архијерејског намесништва пећиначког. У наставку, служен је помен свим упокојеним свештенослужитељима пећиначким. Помен су служили високопреподобни архимандрит Атанасије Гатало, високопречасни протојереј-ставрофор Михајло Маријанац, преподобни јеромонах Лазар Цветичанин и ђакон др Никола Лукић.

Књиге „ТРИ ВЕКА ЦРКВЕ У ПЕЋИНЦИМА 1720-2020“ и „АЗБУЧНИК СРПСКИХ СВЕШТЕНИКА У СРЕМУ 1546-1946“ – два историографска дела, с радошћу је дочекала многобројна публика, која је испунила просторије пећиначког Културног центра који уједно и обележава 45 година постојања и рада ове централне установе културе у општини Пећинци.

Књига „АЗБУЧНИК СРПСКИХ СВЕШТЕНИКА У СРЕМУ 1546-1946“ изашла је из штампе уочи Васкрса 2023. године, у формату А4, тврдих корица, златотиска, на 514 страница. Оно што је изузетно јесте да садржи биографије 3.310 личности.
У разговору са господином Пузићем сазнали смо да је овим делом обухваћено 218 насеља са 180 храмова, укључујући и западни део Срема са Винковцима, Вуковаром, Даљем, Осеком и њима припадајућим православним црквама. Аутор књиге још даје регистре протопрезвитерата, укупно 12, објашњавајући њихово деловање и рад 116 протопрезвитера. Уједно и индекс парохија, са личном картом храмова, капела, водица, вероисповедним школама и именима првих учитеља. Ту је и попис 106 бивших српских насеља са црквама од 16. до 18. века. Осим тога, а што је посебно важно за истраживаче, на крају монографије дат је преглед коришћених извора и литературе, као и пописници по презименима, местима рођења и службе. Рецензент је Проф. др Владислав Пузовић са Православног Богословског факултета у Београду, док је предговор написао Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије.

„АЗБУЧНИК СРПСКИХ СВЕШТЕНИКА У СРЕМУ 1546-1946“ помогли су Епархија Сремска, Архијерејско намесништво Пећиначко, Општина Пећинци и бројни појединци. Сав приход од продаје књиге аутор је наменио Храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Пећинцима.

Друга представљена књига – „ТРИ ВЕКА ЦРКВЕ У ПЕЋИНЦИМА 1720-2020“ штампана је на 360 страна, са сваком страницом у боји, великог А4 формата. Рецензент књиге је протосинђел Клеопа Стефановић, проф. Карловачке Богословије.

Ова књига даје најпре кратак преглед историје насеља 1416-1941, затим говори о Црквама плетарама 1720-1760, као и о оним од 1780. године до данас. Такође о старим иконостасима, али и о образовању под духовним окриљем. “Свештенство као озарје” и још доста тога вредног читања што нам књига дарује, са доста архивске грађе и прилога.

Искористићемо прилику да Вас још једном подсетимо да осим ових књига господин Предраг Пузић је аутор многобројних дела, попут монографија о храмовима у Брестачу и Буђановцима (ускоро о Беочин Селу и Купинову), књига о селу и о школи у Брестачу, учитељству у Пећинцима, књиге о Великом рату, монографија о учитељству у Срему 1718-1918, те о школству у насељима Беочинске општине, књиге о старој Батајници, 4 збирке песама за децу.
Господин Пузић ради као просветни радник у школи у Новом Саду, а живи у Раковцу. Бави се проучавањем историје насеља и школства у Срему, као и поезијом за децу.
Добитник Медаље Теслине научне фондације (2019).
Добитник је и награде Задужбине Милоша Црњанског за публицистику, Повеље Иланџа за књигу године и Повеље којом је проглашен за почасног становника села Брестач код Пећинаца. Отуда не чуди зашто је толика исказана радост и овог пута била на промоцији поменутих књига у Пећинцима, а ми ћемо Вас подсетити и на разговор у нашем студију радија Епархије сремске Српски Сион где управо, о свему овом, више говори и сам аутор.

„Оно што ме је фасцинирао када је Брестач у питању, а сада знам, листајући сва та документа, да то није само Брестач, већ да је то, просто, и прича сваког насеља нашег у Срему, јесте тај један обичан мали човек, ако се уопште може тако назвати у Брестачу и уопште у Срему. Јер живети у то време, 17-и,18-и век, на својој земљи а у туђој држави, у тешким, не само историјским него и природним условима, друштвеним и свакојаким другим, тај наш сељак је успео да гради своје домове, да даје прилог за Цркву, да гради ту Цркву, да подиже школу, просто као да је схватио да је то нека његова мисија на овој земљи. И управо захваљујући том величантвеном човеку ми данас имамо наш Срем такав какав јесте, наше Цркве које су подигнуте углавном захваљујући њима, наше школе које су такође њихово дело. И, у неку руку, тај сељак ме је инспирисао да наставим и да пишем и објављујем ово што објављујем“.

Текст и фотографије : Мирјана Босић

Извор: Радио Српски Сион