Ходите сви да похвалимо Светог Стефана и божанским песмама да га прославимо: Није далеко од Апостола и ка мученицима се приближио, наследио је блаженство праведних и светих, и мирисом својим моштију нас омирисава, и моли се Господу за душе наше (кондак Светом Стефану Слепом,глас 3.).
Празник Светог Стефана Бранковића литургијски је прослављен у недељу 22. октобра у древној светињи у храму Светог апостола Луке у Купинову. Иначе, овај свети храм је најстарији православни парохијски храм у Војводини, чија је изградња, по неким изворима, започета још давне 1453. године, а храм је завршен 1457. године, и то је задужбина деспота Ђурађа Бранковића и његових синова Гргура, Стефана и Лазара. Овај свети храм је у време последњих Бранковића био дворски храм у коме су почивале првенствено део моштију Светог апостола Луке, мошти Светог Стефана Слепог и Светог деспота Јована, последњег деспота из лозе Бранковића.
Деспот Стефан Бранковић је још као млад деспотовић заједно са братом Гргуром ослепљен на дан Васкрсења Христовог 1441. године од стране турског султана Мурата II, и цео његов живот био је проткан разним искушењима, али снагу у свим мукама које су га пратиле кроз тежак и мукотрпан живот проналазио је у самом Господу. Налазећи се на трону српских деспота 1459. године и притишњен тешким искушењима, убрзо од стране српске властеле свргнут са престола, напушта свој народ, одлази из Купинова у делове Драча, Елбасана и Коњуха где упознаје честиту Ангелину (Свету Мати Ангелину), са којом се венчава у Скадру 1461. године, и из тог благословеног брака добијају троје деце: Ђорђа, Мару и Јована. О великог ли подвига дивне Ангелине кад је ступила у брак са слепим човеком, јер то није био уговорен брак, већ плод зова две благочестиве душе.
Напуштајући тадашње делове свог станишта због прогона хришћана, они одлазе у место Београд надомак Удина при Тршћанском заливу, код Стефанове сестре грофице Катарине. Тамо се 22. октобра 1476. године и упокојио намучени деспот Стефан Слепи. Његова удовица Ангелина, након позива угарског краља Матије Корвина да пређу у Купиново, по благослову свете цркве откопава његов гроб, како не би тело његово остало у туђини и Бог је подарио да се оно тада пројави светим. Обасјани тим благословом долазе у Купиново,1486. године, и тада тело Светог Стефана Слепог полажу испред олтара у храму Светог апостола Луке. О, како је то био велики благослов за само Купиново, последњу престоницу Срба у Угарској, те му многи на поклоњење са свих страна долазаше. Његове свете мошти су 1506. године биле пренешене у Влашку, па после опет враћене у Купиново, и онда по изградњи манастира Крушедола тамо су настање све до 1716. године када су Турци запалили манастир Крушедол, и од тада је сачувано само његово свето стопало.
Тим поводом, у радости празновања Светог Стефана Слепог, служена је Света Литургија у храму Светог апостола Луке у Купинову, којом је чиноначалствовао протојереј -ставрофор Милутин Илић (пензионисани парох јаковачки) уз саслужење протојереја Витомира Васића (пензионисаног пароха бановачког) уз молитвену присутност јереја Бојана Весића пароха купинског и протонамесника Зорана Лазаревића пароха туларског.
Овог светог дана који је посебан за благочестиви народ Купинова, лепоти светог богослужења је допринела и молитвена посета и сусрет са браћом и сестрама из цркве Свете Мати Ангелине из Тулара код Уба који су предвођени својим парохом протонамесником Зораном Лазаревићем још једном показали љубав на делу кроз молитвено посредништво Светих Бранковића као нераскидиву духовну спону ова два места. Празничну беседу је произнео протојереј -ставрофор Милутин Илић, најпре честитајући празник Светог Стефана Слепог, нагласивши да је пут последњих Бранковића био тежак и мукотрпан, али да су они као благочестиви владари нашег народа сву помоћ полагали на Господа. Прота Милутин је истакао да су из Купинова последњи Бранковићи упаливши неугасиво кандило вере, кроз изградњу и обнављање светиња, сачували православље на просторима ондашње Угарске државе, како би ми њихови потомци, деца двадесет првог века, били сведоци истините вере Светих Бранковића који су нам је сачували.
У току Свете Литургије су благосиљани славски колачи, који су принети у част Светог Стефана Слепог. Након Свете Литургије присутном народу су на дар подељене иконице Светог Стефана Слепог и Свето писмо Новог Завета. Велика и неизмерна захвалност домаћину светог сабрања у Купинову, јереју Бојану Весићу, пароху купинском, који је својом љубављу, трудом и залагањем, допринео да ово сабрање буде у потпуности молитвено испуњено. За сав благочестиви народ припремљена је богата трпеза љубави.
Текст: Александар Јеловац
Фотографије: Емилија Бастајић
Благодаримо Зорици Зец за достављен извештај
Извор: Радио Српски Сион
