Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја произнесена 31. јануара 2017. године на светој Литургију у цркви Светог Атанасије Великог у замунском насељу Плави Хоризонти.
Нека је срећан и благословен празник који данас славимо у овом светом храму посвећеном Светом Атанасију Великом. Нека благослов Божји и благослов молитава Светог Атанасија Великог, оца и учитеља Цркве, се спусти ка нама и срцима нашим, и да нас његовим молитвама Господ благослови, да нас упути његовим светим путем како бисмо упознали ону Истину коју је он читавог свог живота бранио, а то је Истина Божанска, Истина која се тиче Божанског достојанства Господа и Спаситеља нашега Христа.
Свети Атанасије Велики је велико светило наше Цркве, заједно са другим светим оцима трећег и четвртог века. И поред тога што су била велика страдања Цркве у томе времену, ипак ради њих, њихових светих живота и њихових светих дела, тај период се назива и јесте златни век хришћанства, јер су у њему живеле највеће личности наше Цркве које су благодаћу Божјом утврђивале веру Господом Христом откривену и Апостолима потврђену, а они су својим светим животом, својом мудром мишљу, божанском мишљу, бранили, тумачили и објашњавали људима те божанске узвишене истине.
Свети Атанасије, каже историја његовог живота, рођен је у Александрији од чесних родитеља који су га од малих ногу учили и научили вери у Господа Исуса Христа. И од малих ногу он је примио сво учење Цркве наше. Каже прича о њему да је као дете скупљао своје вршњаке и да су се молили заједно Богу, да су крштавали некршену незнабожачку децу. Тадашњи Епископ александријски имао је прилику да види ту децу шта раде и видео је да они обављају један црквени чин, црквено дело. Када се распитао, сазнао је да су та деца крштавала другу децу незнабожачку. Када је Епископ Александар проверио шта су радили и чинили, видео је да су све оно што се у чину крштења у Цркви чини и они као деца поновили. Прихватио је то крштење као крштење и обавио миропомазање и ту малену децу крштену од стране Светог Атанасија који је био дете увео је у Цркву.
Кажу да су га деца изабрала још као младога за Епископа, да је он рукополагао у детињој љубави према Богу те младе за свештенике и ђаконе, а то је све наговештавало његову велику улогу у Цркви.
Свети Атанасије Велики је један од Светих Отаца који је апостолски мудро објаснио веру свету, веру православну. Наиме, у то време појавио се један јеретик Аријев, врло учен свештеник у Александрији, али који је погрешно учио о Господу Христу – као да Христос није прворођени син Божји, него прво створење које је Бог створио. То је апсолутно супротно од истине. И Свети Атанасије се читавог свог живота у том времену борио да докаже да је Господ Христос син Божји, по природи Божјој и да је човек по природи људској. Зато је много пропатио.
Он је био ђакон поменутог епископа Александра. Био је и његов пратилац на Првом Васељенском Сабору. Када се водила оштра расправа о Господу Христу, Атанасије је као млади ђакон написао Вјерују који ми и данас читамо у цркви. То Вјерују које је он понудио Сабору, Сабор је прихватио и то је онај Символ вере који ми сваке Литургије читамо. То је дело Божје пре свега и Светог Атанасија Великога.
Много је због тога пострадао од јеретика свога времена. Био је Епископ преко 40 година, али је мали део времена провео у мирном животу и раду у Александрији. Углавном је прогоњен читавога века. Крио се, кажу, чак и у гробовима и на разним местима да га не убију. Неколико пута је путовао и у Рим да тражи помоћ тада православног Епископа римског, да сачува истину и веру: и што је вера сачувана и што је прихваћен Символ вере, то је велико дело Божје, наравно и Светог Атанасија Великога.
Овај велики Свети отац много је пострадао, али је и много прославио Господа свога, учврстио је веру Христову, учврстио нашу веру свету православну – и зато га наша Црква сматра Оцем Православља. Велико светило, велики ум, великс благодат Божја се показала и открила преко Светог Атанасија Великога.
Данашњи дан је дан његовог упокојења. Пред крај живота свог дошао је у Александрију, нашао мир и водио Цркву своју, и као такав завршио свој земаљски живот. Црква га слави као великог свог Оца, великог учитеља. У част његовог имена подигнуте су многе цркве, многи манастири у хришћанству, па ево и ова дивна мала црква је посвећена његовом светом имену и ево Богу хвала што смо се данас сабрали да прославимо њега који је Господа славио и кога је Господ прославио, не славом људском и славом овога света, него славом небеском и славом Божанском, као велико свето име Оца и учитеља Цркве.
Нека би нас Господ његовим светим молитвама помиловао, нека би у нама усадио љубав коју је он имао према Богу, према истинама откривеним, истинама које је он проповедао, али пре свега истином којом је он живео. Он је најпре упознао, заволео и живео том истином, а затим када је то постало део његовога живота онда је ту истину проповедао и другим људима, и благодарећи томе Црква се одржала и сачувала своје учење, своју истину о Богу.
Нека би нас Господ његовим светим молитвама помиловао и у нас усадио љубав коју је он имао према Богу, да Бога волимо и служимо и да упознамо истину Божанску, јер оно што се не упозна не може се ни волети, а да би се волело мора се упознати. И што је најбитније, не само проповедати ту истину него и живети њоме, јер хришћанство није философија. Хришћанство је живот по Богу, по Христу, по Јеванђељу, по угледу на Свете оце и учитеље Цркве.
Нека је благословен данашњи дан и благослов Божји над вама, над овом светињом, над свима онима који Бога призивају и Бога носе у срцима својим! Срећна слава и благослов Божји са вама!
Извор: ТВ Храм