„Велики Четвртак… Велики Петак… Велика Субота. Све велико и све страшно. Шта се то збива на земљи? Људи неће Бога, људи хоће да истерају из тела Сина Божјег, Господа Христа!
Гле, Он је дошао у овај свет, родио се као Човек, био мало Детенце, па Дечак, па зрео Човек. Тридесет три и по године живео као Човек у овоме свету. Узео на Себе све муке човекове, све муке рода људскога. Узео на Себе највећу муку, грех људски.
Јагње Божје, гле узима грехе света на Себе[1] грехе света – то је најтежи терет. Нема већег терета у роду људском од греха. Зато је грех људски Господ Христос узео на Себе родивши се у овом свету.”
(Свети Јустин Ћелијски, године 1965. у манастиру Ћелије)
Сећајући се дана, када се пред празник Пасху, у четвртак, Исус Христос са својим ученицима вратио у Јерусалим, где је била Тајна вечера, на којој је Исус установио Свету Тајну Причешћа говорећи:
„Узмите, једите; ово је тело моје“ и „Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова“ (Мт.26, 26-28), у Саборном храму Силаска Светог Духа на апостоле у Руми, литургијски је отпочело обележавање Васкршњег празника, лета Господњег 2024. године.
Светом Литургијом, на дан посвећен спомену установљења Тајне вечере односно Свете Евхаристије (ломљење хлебова), односно на „умовеније” (прање) ногу, на опроштајну беседу Исуса Христа са ученицима – у Сионској горници и на путу за Гетсимански врт, на првосвештеничке молитве Господове пред страдања, и на предају Богочовека на страдање, началствовао је Архијерејски намесник и парох румски протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, док је у вечерњим сатима, на Јутрењу Великог Петка, читано дванаест одломака из Јеванђеља о страдању Христовом.
Тако је наша Света Црква све моменте свештених догађаја спасења света означила богослужењем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдање и смрт – богослужењем Јутрења, затим време вођења Спаситеља на суд ка Пилату – богослужењем првог часа (Царски часови који су у Саборном храму отпочели у 8.00 сати. Поменути часови на Велики петак свршавају се овим редом: први, шести, девети и зову се Царски часови, јер су византијски цареви увек присуствовали на овим часовима у Цркви, а после њих је бивало многољетије царевима), потом време осуде Господа на суду код Пилата – богуслужењем трећег часа, време крсних страдања Христа – шестим часом, а скидање тела Христовог са крста – Вечерњим, када је Архијерејски намесник и парох румски протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић током стиховне стихире ,,Тебе одјејушчагосја свјетом јако ризоју”, изнео Плаштаницу на Христов гроб, на средину Светог храма, ради поклоњења мртвом Господу, на њој представљеном.
За разлику од претходних година, великом љубављу, вољом и трудом нашег драгог Милана Романовића из Руме, студента завршне године Богословског факултета у Београду, Христов гроб је засијао посебном светлошћу. Христов гроб је дар сестара Ане и Екатерине Филиповић а за покој душе родитеља Данила и Јелисавете Филиповић, грађана румских 1904. године, и у овој години јубилеја, 120 година постојања, је обновљен.
Сваке године на Велики петак у нама се оживљава догађај Христовог страдања на крсту за наше, људске грехове. Сећање на моменат када су Исусу копљем пробили ребра да би се уверили да је мртав, затим моменат када војници по Пилатовој наредби допусте Јосифу из Ариматеје, Никодиму и осталим Исусовим пријатељима да скину Његово тело с крста, да Га помажу мирисима и положе у гроб издубљен у стени, на чија су врата поставили тежак камен те се разишли у великој тузи, управо су они моменти који код сваког од нас оживе у тренутку када приступамо Гробу Исуса Христа, клањајући пред нашим Господом.
Данас, на Свету и Велику Суботу, празнујемо боготелесно погребење Господа нашег Исуса Христа и Његов силазак у ад, којим је људски род, избављен од погибељи, прешао у вечни живот.
Сабрани у великом броју, верни народ и данас испуњава Свети храм Силаска Светог Духа на апостоле у Руми, своје молитве узносећи Господу.
Богонадахнутим беседама, свештенство Саборног храма, Архијерејски намесник и парох румски протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић и старешина храма протонамесник Душан Вишекруна, и овог дана, својом бригом о спасењу наших душа, поучавају нас о значају страдања Христовог, уводећи нас у Велики и Светли сутрашњи дан, и то управо пред Христовим гробом, где је и Анђео објавио мироносицама вест о Христовом Васкрсењу.
Управо се на данашњој Светој Литургији, и једино на овој – на Велику Суботу, Јеванђење читало на Христовом гробу, а не са амвона или са Царских двери.
Пред Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба. Уз читање целог 118, 119. Псалма певају се статије, односно стихови у којима се слави умрли Спаситељ као Васкрсење и Живот, те изражава бол, жалост и туга Пресвете Богородице.
У канону Велике Суботе слави се победа Христова над смрћу; у њој је Спаситељ уснуо, уз Његово обећање да ће васкрснити у трећи дан. И управо, спремајући се за тај најрадоснији дан, где је Васкрсењем Својим Христос победио грех и смрт, срушио мрачно царство сатанско, ослободио заробљени род људски и разломио печат највећих тајни Бога и човека, Њему се молимо и обраћамо коленопреклоном молитвом да заштити, спасе, помилује и сачува род наш православни од свих пошасти, неправде и насиља, од свакога зла.
„Само васкрсење могло је наградити оволико страдање. Само се васкрсом Христовим може природа и наша савест умирити”
( Свети Николај Велимировић)
Текст: Мирјана Босић
Фотографије: Милан Романовић
Извор: Радио Српски Сион
