Православни публициста и стваралац Јања Тодоровић је јуче, 8. децембра,
имала предавање „Ћирилица је душа српскога народа“ у Народној библиотеци „Ђорђе
Натошевић“ града Инђије. Организатори предавања су Српска православна парохија
Ваведења Пресвете Богородице у Инђији и Народна библиотека „Ђорђе Натошевић“.
Пре почетка самога предавања присутни су погледали видео презентацију „Култура
ћирилице“ аутора Душана Тодоровића, публицисте и дизајнера.
Предавање се базирало на историјату настанка ћирилице и положају данас.
Нелогичност историјске школе која говори о томе како су Словени ( Словесни?, слово –
говорити) поред своје велике историјске улоге у историји човечанства своје прве записе
добили тек са Светом браћом Кирилом и Методијем кроз ово предавање постају
очигледни. Света браћа су по мајци били изгледа Словени како каже Јања Тодоровић и
њихова улога је била у борби за Литургију и богослужење на словенском језику. Они су
створили глагољицу, која је добила име по речи глагољати, графички сличној
грузијском, јерменском и хебрејском писму.
Међутим, за настанак саме ћирилице није историјски утврђено ко ју је створио,
мада се помиње Свети Климент Охридски. Ученици Свете браће су наставили посао превођења
Литургијских и античких дела насловенски, а настанак старословенског писма ћирилице се везује
за генерацију ученикау Охриду.
Оно што је интересантно јесте да је графички веома слична цртама и рунама
винчанске културе и да је записано у средњовековним књигама оно што промиче
многима који читају, да су Словени читали и гатали по резама и цртама што значи да
су имали неку врсту записа својих мисли и културе. Грчко римска цивилизација је
сачувала своје античке и паганске митове и приче, док су Словени запоставили своју
историју пре примања хришћанства пошто је њихов паганизам често био близак
природном миту који је говорио о једном Богу. Примајући хришћанство они су само
продубили своје богословље, и природословље, али су, нажалост, изгубили своју
историју пре примања хришћанства. Сада се историјске школе, поготово у Русији, труде
да поврате заборављену историју.
Двојезичност су имали Словени на овим просторима и у средњем веку, због
упоредног постојања глагољице и ћирилице (глагољица је опстајала све до 19. века у
Далмацији). Међутим, продубљивање значаја ћирилице за историјску свест српскога
народа је огромна, пошто се борба једног народа за постојање прво добија на
духовном и културном нивоу (реч језик на старословенском значи народ).
С оваквим предавањем постаје јаснија борба Светог Саве и других српских
великана за културну и духовну самосталност словеносрпског народа на овим
просторима.
На тексту и сликама захваљујемо се вероучитељу Горану Груловићу.
