По благослову Његовог Преосвештенства, Г. Василија, манифестација која се у Руми одржава између 6. и 24. новембра, а коју организује СПЦО Рума, носи назив „Дани Руске сестре милосрђа Наталије Берњикове“. Тим поводом желимо да ближе информишемо грађане Руме и околине, о чему се ради и због чега овакав назив.
Наиме, Наталија Берњикова је Рускиња која је, на територији Руме, неговала српске рањенике у Великом рату. По завршетку рата, остала је да живи у Руми, где је и сахрањена 1922. године, у 31. години живота, на Градском гробљу, тик уз Српско војничко спомен гробље, раме уз раме с војницима који су пострадали у бици на „Легету“. Како пише на њеном надгробном споменику, ради се о „Руској сестри милосрђа“, којој су споменик подигле избеглице руских колонија у Руми, а добровољним прилозима, у знак захвалности за њено дело, помогли су и грађани Руме.
У Србији је у време Балканских ратова из Русије (по непотпуним подацима) било послато 27 лекара, шест економа, два фармацеута, 73 милосрдне сестре, 109 болничара, две дадиље. И то, ако се не рачунају руски лекари, који су радили по уговору са српском владом и које су упутиле различите друштвене организације! Они су примили 4542 болесника и рањена војника, извршили су 541 хируршку операцију.
Балкански ратови су се завршили, али су многи лекари и медицинске сестре остали да раде у Србији по уговору. Као што је познато, примирје није дуго трајало. Букнуо је Први светски рат и у помоћ болесним и рањеним српским војницима и становништву, допутовале су болничке мисије кнегиње Трубецкој, Московске Александринске заједнице милосрдних сестара, болнички одред руских светогорских манастира с Атона. У удео ових одреда пао је тежак задатак да се, осим што су лечили ране које су војници задобили у боју, боре и против епидемија.
Надамо се да ћемо једном моћи поименце да наведемо све учеснике у овим догађајима, а савременици треба да знају да добра дела не треба да падну у заборав. Нека се Господ смилује овим милостивим херојима и нека их насели у Рајска насеља.