Прилог црквеној историји

Душан Н. Петровић, протојереј ставрофор, ректор и професор Карловачке богословије у мировини, рођен 14. јуна 1940. године у Парагама. Отац Никола био је занатлија, мајка Миланка, рођ. Сремац, домаћица. Основну школу је учио у Парагама, а нижу гимназију са малом матуром окончао 1955. у Бачкој Паланци. Богословију Светог Саве завршио  је у Београду 1960. године.

После одслуженог војног рока радио је годину и по дана као чиновнички приправник при Светом архијерејском синоду, од јуна 1965. до краја 1966. године.

По завршетку богословског факултета постављен је 1966. г. за професора приправника Карловачке богословије, да би по својој молби поново прешао у Београд и примио свештенички чин. У чин ђакона рукоположен је на Светог Симеона Мироточивог 1969.г., а исте године руком блаженопочившег патријарха Германа у београдској Саборној цркви у презвитера.

Парох при Вазнесенској цркви у Београду

Као  парох при београдској цркви Вазнесења Господњег делао је од 1969. до1974. г. Овде је организовао верску наставу и предавао веронауку у парохијским просторијама, и то у време кад на ово није благонаклоно гледано, а ни у појединим београдским црквама  „страха ради јудејскога“ то није ни покушавано.

Године 1970. г. при цркви је основао „Хор младих“, до тада први такав  хор у СПЦ, а поред свих парохијских захтевних дужности уређивао је Светосавско звонце, часопис за децу и омладину (1972-1975), који је у то време добио потоњи изглед и по садржини стекао пријем међу ученицима основних и средњих школа. При свему овоме треба имати на уму да су то била опора атеистичка времена, кад је покушавано да се и административним мерама уводи атеиазација школе и друштва!

Упоредо је студирао на Филозофском факултету београдског Универзитета на групи за општу и националну историју.

Парох при Успенској цркви у Новом Саду

На личну молбу, 1. септембра 1974. прешао је у Нови Сад, где је постављен за пароха при храму Успења Пресвете Богородице, при којем је остао 26 година, развијајући живу црквенопастирску делатност. 

Поред редовних богослужења и проповедања, активно се и приљежно бавио писаном речју. Између осталог, пуних 25 година (1975-2000) издавао је парохијски лист за духовну културу „Виноград Господњи“, за које време су објављена 83 броја. У циљу верског просвећивања изводио  је верску наставу и са хришћанском заједницом (богомољцима). 

Две године је био уредник часописа Беседа, гласила Епархије бачке за хришћански живот. 

Ректор Карловачке богословије

Као парох положио је 1982. г. професорски испит из практичне групе предмета и од 1987. г., поред парохијске службе при Успенској цркви, предавао је у Богословији  Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима. 

Свети архијерејски сабор изабрао га је 14. маја 2000. г. за ректора ове Богословије, на којој дужности остаје до децембра 2010. године. Бави се изучавањем историје Карловачке митрополије, сарађује у црквеним и световним листовима и часописима, а често учествује у  радијским и ТВ емисијама везаним за живот и учење Цркве.

Основао је мешовити хор ђака богословије и ученица Карловачке гимназије, који је  у то време  бројао 66 чланова.

Његовим заузимањем Карловачка богословија је добила од његових бивших парохијана 15 јутара најбоље земље на Ченеју и у Србобрану.

Као факултативни предмет увео је пчеларство, у програм изучавања будућих свештенопастира и богословија је у то време имала осам кошница.  Из овог разлога  објавио је неколико књига о пчеларству и притом основао школску секцију у којој је било 14 ученика.

У његово време, обновљена је зграда Карловачке богословије (фасада и кровна конструкција), адаптирао је једну просторију за капелу посвећену Светом Арсенију Сремцу, за потребе практичне наставе из Литургије и покренуо је ђачки лист Карловачки богослов.

Ауторска издања

У „Свескама за историју Новог Сада“ објавио је прилог о првом српском драмском писцу Стефану Стефановићу. Овде наводимо наслове само најзначајнијих књига проистеклих из научноистраживачког рада угледног протојереја ставрофора Душана Петровића: Параге, село у Бачкој; Патријарх Георгије Бранковић (три књиге); Патријарх Герман Анђелић;

Владика Никанор Грујић (три књиге); Патријарх Лукијан (Богдановић): 

http://arhiva.spc.rs/sr/lukijan_bogdanovitsh_poslednji_patrijarh_karlovachki.htm;  Патријарх Викентије (Проданов)

http://arhiva.spc.rs/sr/povodom_pedeset_pet_leta_od_upokojenja_patrijarha_vikentija_prodanova.html; Помена достојни: Духовни савети и поуке црквеног пастира пастви http://radiossr.net/radiossr/?p=62081

Супруга проте Петровића Бранислава, рођ.  Димитријевић, грађевински је инжењер, а кћи Марија дипломирала је на Богословском факултету у Београду и предаје Веронауку у Старој Пазови.

Благодаримо Зорици Зец за достављен текст и фотографију.

Извор: Радио Српски Сион