У данима када се још једна школска година приближава крају, једна генерација осмогодишње румске школе од пре више од половине века када је завршила своје основно школовање, уприличила је у Културном центру у Руми, 30. маја 2023. године, свечани сабор Румском школству с љубављу а његова реализација је припала Катихетском одбору Епархије сремске.

Вече је почело песмом „Востани Сербије“, коју је сјајно отпевао хор О. Ш. „Змај Јова Јовановић“ из Руме са њиховом наставницом и диригентом Бојаном Маховац, док је ученица Миа Матић из румске О. Ш. „Душан Јерковић“, рецитовала стихове исте песме. Клањамо се пред хором, диригентицом и ученицом. Све како и бива и како треба да буде, беше у славу доброте и лепоте, просвете и образовања наше деце!

Оновни мотив за ову идеју може бити препорука за свакога! Јер, овде се учини велики поклон овој генерацији учитеља, наставника и професора који поучавају поверену децу нечему што је најважније и најсветије у једном народу. А кроз њих и преко њих сећамо се свих педагошких трудбеника и добрих, ваљаних, паметних и вредних учитеља који су у дугом годишњем низу подизали генерације и генерације ученика.

Уважени професор Философског факултета из Београда др Војислав Јелић који је истовремено члан одбора задужбине „Доситеј Обрадовић“ као и председник жирија за доделу најзначајнијих и највиших заслужних одликовања српских интелектуалаца одржао је слово о просвети и образовању, о достојанству учитеља, ученика, родитеља и како нам поручује, ако видиш малу и најмању ствар и добро код другога, свет ће изгледати друкчије а у њему ће владати доброта и хармонија лепоте и радости.

Знамените личности из српске историје у Руми

Рума је дала свом роду и свету много личности које су имале васељенски значај: Атанасије Стојковић физичар и филолог, Милева Марић за коју се веже много тога што је њен супруг Алберт Ајнштајн учинио, проф теологије др Лазар Милин, Брана Црнчевић, академик Драган Недељковић и многи, многи други. Али да укажемо на још нешто!

Неко ко је задужио наш српски народ, један од највећих после Светога Саве, а готово је био наш савременик. Свети владика Николај Велимировић много пута је бивао и пребивао у Срему. Његова мудрост, образованост, духовна и интелектуална ширина постаје откровење за савремени свет. Део из његовог обимног дела Покајну молитву говорила је драмска уметница Биљана Ђуровић, која је казивала и слово сликарке Надежде Петровић, којој ове године обележавамо 150 година од њеног рођења.  

Просвета је реч која би у најдословнијем смислу значила прва светлост, директна светлост која пада одозго као благодатни плашт. Она се даје и ми је примамо онолико колико смо отворени према њој и колико је препознајемо. Нашим трудом уз помоћ наших драгих учитеља оправдавамо своје присуство у нашим дивним школама. Са сетом и без патетике сећамо се ранијих времена када је међу тадашњим генерацијама ученика било далеко више заједничке игре, међусобног помагања, симпатија, догодовштина, несташлука  и дружења. У славу Просвете и румских ученика, учитеља и наставника у културно-уметничком програму наступила је госпођа Јасмина Трумбеташ Петровић, првакиња Београдске опере уз клавирску пратњу Катарине Ракановић из Руме, српски песник Благоје Рогач, а у музичко-просветном делу програма наступио је Београдски мушки хор, изузетни Градски тамбурашки оркестар „Бранко Радичевић“ из Руме са својим уметничким руководиоцем госпођом Смиљаном Јанчић.

Слово директорке О.Ш. „Змај Јова Јовановић“ госпође Жаклине Неговановић

Где смо ми на путу Светосавља

„Велика је част и привилегија радити у просвети. Но, уз част и привилегију долази и велика одговорност – и према ученицима које подучавамо, родитељима који нам свакодневно поверавају своју децу, колегама са којима сарађујемо у заједници, друштву у коме живимо и које желимо да унапредимо и оплеменимо.

Како то постићи данас, у времену у коме живимо, времену страховито неухватљивих промена, када је информација брза као светлост и толико доступна да нам често и измиче? Понекад треба и да се зауставимо и сагледамо где смо и куда желимо да идемо. Треба да видимо где смо ми на путу Светосавља, колико Светосавље спроводимо у свом животу у домену вере, језика, културе и просвете. То треба да чинимо свакодневно, јер Светосавље је живот нашег народа. Свети Сава нас и данас подсећа да треба да истражујемо, проверавамо, да мислимо, да не журимо, да се не сукобљавамо, да радимо, стварамо и то полазећи од себе, од малих и једноставних ствари, јер су оне најважније, тако се гради живот и тако опстаје један народ.

У двадесет првом веку главно оружје којим човек може да се брани и да осваја, да влада и да служи, да ствара и да дише, јесте знање. Свети Сава је на, готово пророчки начин, све то наговестио. Његово просветитељство – светлост коју је унео у нашу књижевност, језик и мисао о националном идентитету, учи нас да ако не волимо и не разумемо себе, нећемо моћи разумети ни друге.

Ми имамо задатак. Ми имамо одговорност. Та одговорност окренута је и нашим прецима и нашим потомцима. Ми стварамо будуће генерације ове земље, а тиме и будућност нашег друштва. Најбољи начин да предвидимо своју будућност јесте да је сами створимо. У нашим рукама, у рукама професора и учитеља, налази се будућност свих нас и наше деце, зато не смемо ту чињеницу никада да заборавимо.

Српско школство је постојало захваљујући духовним основама које је поставио Свети Сава и темељима Православља која су у смутним и претешким временима била једина светлост и пут за траг и спас српског рода. На нама је да то одржимо и наставимо.“

Са жељом да сви заједно подржимо достојанство и ауторитет сваког нашег учитеља школе, учитеља живота и науке која се предаје савременим генерацијама ученика, питају се ученици да ли се овај дан може прогласити даном школства и просвете града и Општине Рума.

Програм је водила једна од ученица на почетку поменуте генерације основаца која је добар део живота после школовања у Руми провела у Данској, гђа Душанка Мијић, а у свечаној сали Културног центра у Руми било је и неколико школских колега. Добар број те генерације се раселио по читавом свету, а неки су прерано отишли на други свет.

Вече су подржале румске школе и институције културе, румски свештеник јереј Ђорђе Санчанин а у реализацији програма учешће је узео румски ђак те генерације, протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо, директор Катихетског одбора Епархије сремске, угледни свештеник, делатник и мисионар на Њиви Господњој, аутор неколико дела из области теологије и књижевности. 

Нама остаје да се једни других сећамо, држимо у успомени и да пожелимо макар део школске љубави овим и будућим генерацијама ученика и да деле у свом будућем животу као што су то учинили румски ђаци једне генерације од пре пола века.

Текст, фотографије и звучни записи: Зорица Зец

Извор: Радио Српски Сион

Модератор Душанка Мијић, беседа проф. др Војислав Јелић