Пре годину дана у цркву Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима донета је честица моштију великог светитеља и исцелитеља – Светог Нектарија Егинског и од тада су, према речима старешине цркве, јереја Јована Милановића, постале разлог да се светитељ све више поштује и слави у овом месту пуном историје и културе, и међу онима који су у невољи, и међу онима који нису… Милошћу Божјом, Високопреосвећени Митрополит егински г. Јефрем даривао је мошти које је у Сремске Карловце донео високопречасни протојереј Јоргос Влахопулос.
У петак увече, 28. марта 2014. године, служен је у Саборној Николајевској цркви акатист Пресветој Богородици, да би у наставку литија водила од Саборне цркве до цркве Ваведења Пресвете Богородице. Епископ сремски г. Василије, у пратњи свештенства и монаштва са верним народом, носио је мошти Светог Нектарија. Звона Саборне цркве и молитвене песме пратиле су Светитеља Егинског.
Горња црква, тачније црква Ваведења Пресвете Богородице, једна је од најзначајнијих и највреднијих грађевина у старом језгру Сремских Карловаца. На месту данашње цркве некада је стајала старија црква, највероватније из 16. века. Према запису на плочи на западном зиду звоника Горње цркве, црква је обновљена 1746. године, за време патријарха Арсенија IV. Најстарији део цркве има елементе моравске стилске групе, док су каснијим обновама придодати барокни елементи, па она данас има изглед као и већина православних храмова Војводине, подигнутих током хабзбуршког раздобља. Данашњи изглед црква је добила 1903. године. Мањих је мера, са седмостраном апсидом уз коју је нижа крипта, плитким бочним апсидама четвороугаоне основе и звоником са барокним покривачем од бакра и лима. Централно кубе на квадратном постољу почива на пандантифима које носе четири четвороугаона ступца са засеченим ивицама.
Садашњи иконостас карловачке Горње цркве настао је у периоду од 1765-69. године. Сликао га је Димитрије Бачевић. На иконостасу је 58 икона. Горња црква је, поред своје верске и архитектонске вредности, значајна и по томе што су у цркви и њеној порти сахрањена бројна угледна лица, као и карловачки патријарси Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић.
У петак, 20. марта, Литургијом пређеосвећених дарова започели су Светонектаријевски дани, наставили се Светом тајном јелеосвећења, затим Литургијом у суботу, 21. марта, и завршили се Молебним каноном и акатистом светитељу.
Литургијом је у суботу, 21.3. началствовао архијерејски намесник сремскокарловачки, протојереј Борис Милинковић, а саслуживали су архијерејски намесник румски, протојереј Сретен Лазаревић, јереј Бранислав Мишковић, протојереј Миленко Поповић, јереј Предраг Докић; у певници су били теолози и ђаци Карловачке богословије са својим професорима, а пуна црква заокружила је овај лепи сунчани дан посвећен Светом Нектарију. У беседи, отац Борис подсетио нас је на неопходност борбе за веру и истину и позвао на сједињење са Христом, у Евхаристији. Након освећења колача и жита, молитвено славље је свој продужетак нашло у трпези љубави.