У сремскомитровачкој галерији “Лазар Возаревић” у уторак 9. октобра 2018. године уприличена је промоција романа “Године врана” аутора Синише Ковачевића. Организатор ове изузетно посећене књижевне вечери била је библиотека “Глигорије Возаровић”.
Године врана” представљене су као роман првенац познатог драмског писца, добитника многобројних позоришних, телевизијских и филмских награда. Реч је о “потресној исповести о животу у Београду током Првог светског рата и послератном периоду” рекла је у уводном делу промоције библиотекарка Ружица Станковић. Након изведби композиција хора Sirmium cantorum и читања стихова песника који су писали о Великом рату, глумиуца Гордана Лукић прочитала је одломак из Ковачевићевог дела да би професор књижевности Предраг Ковачевић у најкраћим цртама представио садржај и уметничку вредност овог романа. Књижевни првенац Синише Ковачевића описујући живот и судбину београдске породице Рајић, раздвојене силом ратних прилика, нуди одговоре на питање како је у престоном граду живело срспко становништво – углавно жене, деца и удовице окружени окупационим војницима и администрацијом, док су војно способни мушкарци стотинама километара далеко војевали за олобођење отаџбине. Описује се поигравање судбине са људском чашћу, достојанством, елементарном егзистенцијом, правдом и љубављу. Пишчева прича која се завршава у години по ослобођењу и повратку српске војске наговештава и неке апсурде послератног уређења који ће касније доживети бурну историјску кулминацију. Завршница романа, из врло личних разлога његових јунака, режирала је чак и давно заборављени оружани двобој.
Издавач Ковачевићевог романа Манојло Вукотић изразио је уверење да је реч о најбољем књижевном делу објављеном у Србији у последњих пар година .
“Роман “Године врана”, односно његова 61 глава, као првенац високоумног оклопника Синише Ковачевића је најутентичније виђена судбина Београда пре једног века. Ковачевићев првенац није проба, нити залет, истрчавање или покушај – то је романчина каква одавно није поклоњена српској литератури” рекао је Вукотић истичући податак да је због значајног интересовања читалачке публике одштампано и треће издање овог дела.
Говорећи о мотивима за настанак овог сликовитог ратног сведочанства аутор је покушао да пружи одговоре на питања о животним темама које мало или уопште не познајемо а једно од таквих може бити и питање о свакодневном животу у ратним условима окупације.
“ Читаоци морају знати шта је оквир за причу која је овде испричана. Како то изгледа Београд у тим ратним годинама, углавном лишен домаћег мушког живља. То је град у коме тада постоји осам активних вешала на платоу од хотела Москве до Балкана. Град у коме је свако вече полицијски час. То су школе у којима наша деца уче на латиничном писму, по туђим школским програмима а на зиду је слика Фрање Јосифа. Недостају основна средства и намирнице за живот. Далеки очеви, синови, мужеви и браћа су далеко на фронту и не знају да ли ће се вратити, нити њихови најближи знају да ли су живи. И како невоље увек иду заједно, као у инат – баш тих ратхих година бележимо најхладије зиме и симбилочно, невероватну најезду врана које опседају град” рекао је Синиша Ковачевић додатно побуђујући интересовање публике.
Промоција је окончана музичком изведбом Марка Јелисавца након чега је аутор многобројним пријатељима и Митровчанима, које по соптвеној тврдњи још увек сматра својим суграђанима, потписивао примерке својих књига.
Текст: Дејан Мостарлић
Фотографије: Слободан Никшић
