Храм посвећен Светом Јовану Шангајском у насељу Шангај, за чију локацију се постарала Општина Земун, прославио је храмовну славу у понедељак 2. јула 2018. године.
У славу Господњу, а у част светитеља Јована Шангајског, савременика Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, Јована Максимовића, познатог ученицима славне Битољске богословије, у којој је између ратова једно време предавао, појало се једним устима.
Торжественом Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство епископ сремски Василије. Саслуживали су игуман манастира Суково (Епархија нишка) јеромонах Серафим; протојереји-ставрофори Слободан Радојчић, архијерејски намесник земунски; Миле Јокић, архијерејски намесник старопазовачки, и Велизар Живановић; затим: Радоје Вукотић, старешина храма архангела Гаврила, и Споменко Грујић, старешина храма Рођења Пресвете Богородице, пароси батајнички, и протођакон сремскокарловачки Слободан Вујасиновић. Епископ сремски Василије је заблагодарио Господу и Светом Јовану Шангајском на данашњем Богом подареном светковању и дану у којем се сви радујемо због настајања храма у славу и част овог Божјег угодника.
За кратко време од освећења темеља (2014.г.) до данас подигнут је величанствени храм у којем се већ изводе унутрашњи радови. Својим изванредним појањем чланови хорова, који редовно поју на богослужењима у цркви Свете Петке у Сурчину и Светог великомученика Георгија у Бежанији, уз свештенство, монаштво из манастира Сукова, професора мр Предрага Миодрага и богослова, увеличали су литургијско сабрање. Апостол је читао проф. појања у Карловачкој богословији Јован Стојановић. После свете Литургије, на којој је верни народ приступио Светотајинској Чаши – Причешћу, Преосвећени владика сремски Василије је пререзао славски колач.
Цела црква је данас појала небозмени тропар Светом Јовану Шангајском. Славски колач и жито припремили су кумови Предраг Јефтић и Данијела и Сава. Честитајући храмовну славу и свим свечарима овај богоугодни дан, епископ сремски Василије је произнео кратко житије овог човека Божјег, за кога је његов савременик Свети владика Николај Охридски и Жички говорио да је и онда кад је Јован Шангајски био професор Битољске богословије, а Владика Николај епархијски битољски архијереј – па су се добро познавали – по свему био живи светитељ, велики подвижник и духовник, а затим велики мисионар у Шангају и тако пројавио речи Јеванђеља у Кини, а потом у Америци где данас пребива његово нетрулежно тело, у Сан Франциску.
Владика је поклонио храму наруквицу Светог Јована Шангајског, док ће честица нетљених моштију бити уграђена у часну трапезу када храм буде освећиван. Чудотворни Јован Шангајски је светитељ којем се обраћају за помоћ и Руси и Срби и кога оба народа доживљавају као свога, јер је уточиште нашао у Србији и у Српској Православној Цркви после промена у Русији 1917. године. Владика Василије је подсетио и на значај Првојерарха Руске Заграничне Цркве, Блажењејшег митрополита кијевског и галицког Антонија (Храповицког 1863-1936), који је Јована Шангајског увео у Цркву Христову као јерођакона, а потом као епископа Руске Заграничне Цркве у Шангају.
За помоћ и свесрдну подршку храму уручене су грамате заслужној господи: Миодрагу Станишићу, Драгану Суботићу, Момчилу Граорану и Младену Томићу. За све верне је приређена трпеза љубави у парохијском дому при храму Светог архангела Гаврила у Батајници. Данашњем сабрању присуствовали су многи свештеници Епархије сремске и међу њима вредни неимар протојереј-ставрофор Милорад Нишкић, данашњи исповедници јереји Александар Чавка, старешина храма у Угриновцима, и Чедомир Грујић из Јаска, заменик градоначелника Новог Сада Срђан Кружевић, верни народ из неколико епархија наше Свете Цркве, представници Градске општине Земун са сарадницима, представници грађевинских фирми, приложници и ктитори, председник Одбора за дијаспору Миодраг Линта.
Домаћини данашњег сабрања били су пароси при овоме храму: јереји Дарко Кончаревић и Драган Зорица. Велика им благодарност!
***
У Николајевској цркви у Сијетлу 2. јула 1966. године (19. јуна по старом календару) служио је владика Јован Шангајски Литургију. По свом обичају, после службе остао је у олтару још три сата. Онда је отишао у парохијски дом и ту се упокојио. На дан смрти пратио је чудотворну икону Пресвете Богородице („Курскаја – Коренаја”). Пред њом се и упокојио. О себи је написао следеће: „Откад знам за себе желео сам да служим правди и истини. Моји родитељи разгорели су у мени непоколебиву тежњу да се борим за истину, а душа се моја усхићивала примерима оних који су жртвовали свој живот за њу.“ Прибројан је збору светих (канонизован) 2. јула 1994. од стране Руске заграничне Цркве.
Извор: сајт СПЦ
