аутори: Јелена Ћеранић Берић и Јована Колунџија
издавач: Црквена општина Стари Сланкамен, 2018.
за издавача: протојереј-ставрофор Радомир Сандо
Рецензенти: др Љиљана Стошић, проф. др Александра Кучековић, протојереј-ставрофор др Радомир Поповић
стр. 124
Уводно слово
Његовог Преосвештенства
Епископа сремског
Господина Господина ВАСИЛИЈА
Кроз три деценије свог епископовања у повереној Нам и Богом спасајемој Епархији сремској стално Нам је било на уму да смо заједно и непрестано на земљи месопотамској, чудној, лепој, богатој, тајанственој, светој, библијској. Попут међуречја Еуфрата и Тигра где се збивала драма првих старозаветних времена, и ово поднебље између Саве и Дунава по много чему ће бити библијски полигон на коме ће се одвијати многи догађаји који ће, у маломе, бити слика библијских времена.
Срем и његов положај били су чест мост где су и у кога су многи освајачи уносили своја варварства и културу, мач и голубицу мира, крв и крхку равнодушност…
Као на маслиновој стабљици примио се предивни дар наших предака, који су били сведоци многих историјских знаних или заборављених бура и невоља. Све што је добро и одисало добротом остајало је или постајало је после свих надљудских невоља као залога њихове борбе за своју непрестано угрожену слободу и државност.
Српски народ је, првенствено уздајући се у Божју моћ и помоћ, добијао своје духовне и националне предводнике кроз чије име и благослов је постајао и остајао на првом месту народ Његов. Тако је било, посебно, у XV веку када је у сремске земље доспела светородна породица Бранковића. Света мати Ангелина као једна од најомиљенијих особа у нашем роду дошла је у сремске крајеве са светињама: моштима свога мужа и са своја два, такође, света сина, али и са осталим Бранковићима, побијајући испочетка коље за српске просторе. Захваљујући првенствено њиховој побожности, њиховом односу личне вере према своме Васкрслом Господу и према визији будућих времена која ће бити и после њихових живота критериј и мера за сва српска поколења до данас, а и до вечности, огледа се сваки успех и напредак.
На тим опипљивим искуствима ницале су богомоље које ће се својим градитељством, стилом и поруком бити првине такве врсте на нашим просторима. Као богослужбена места, зацело ће бити стожер Божје милости, а данас и нас окупљају. Тако је манастир Крушедол ктиторсвом породице Бранковић постао духовни и национални центар свих православних Срба.
По живом сведочењу, попут Крушедола подигнут је храм Светог оца Николаја у Старом Сланкамену. Његов настанак се везује за Змај Огњеног Вука, великог јунака свога времена. Својом лепотом и доминантним местом градње храм је био и остао бисер и украс читавог краја. Он је најпамтљивији сведок својим трајањем веше од половине миленијума година, чувао тајну и истину да је у његовој околини рођен наследник Светога Саве, архиепископ Арсеније. Са овим храмом живела је преписивачка школа, школа црквених црноризаца као учитеља побожности и писмености у нашем народу. И тако редом, из генерације у генерацију преносило се свето предање све до новијих времена где се родио педагошки прегалац Ђорђе Натошевић, а добар део својих научних дана провео је овде и Милутин Миланковић.
Све што је на храму и у храму одише дубоком светошћу. Нама, генерацији у којој обележавамо 550 година његовог постојања, част је и понос да се окупимо око њега и призовемо светим молитвама заједничког нам Бога и Оца. Да нас просвети својом божанском добротом. Да осетимо љубав и да у овим временима једно будемо са светима: ктиторима његовим који се помињу на сваком богослужењу и у једном од најсветијих његових момената.
Наша велика захвалност иде покретачима идеје ове монографије и свима њима који су допринели да се она штампа. Ово ће бити сведочанство наше одговорности према светим нам прецима. Разуме се да највећа благодарност припада Јовани Колунџији и Јелени Ћеранић Берић које су умешно, зналачки и научно проверено обелоданили текст и садржину која је између ових корица. Иста благодарност и господи професорима и научним радницима, рецензентима, али и фотографу, ауторки цртежа, техничкој припреми и другима који су својим трудом допринели штампању монографије Црква Светог Николе у Старом Сланкамену.
С благословом Божјим,
Епископ сремски †Василије.