Ученици Земунске гимназије волонтирали  у Црквеној народној кухињи. Посета Прихватилишту за одрасла и стара лица.

У Црквеној народној кухињи Верског добротворног старатељства на празник Светог мученика Трифуна, 14. фебруара 2018. године, било посебно весело и радосно, јер су на испомоћ у кухињу дошли ученици трећег разреда Земунске гимназије. Ђакон Дарко Радовановић, један од служашчих тог дана на светој Литургији у цркви Светог Трифуна на Топчидерском гробљу, њихов вероучитељ, одмах после богослужења журно је отишао да би своје ђаке, као што су се договорили, довео да волонтирају у Црквеној кухињи у Француској 31.

Младићи и девојке су не либећи се, као да нису први пут у оваквој кухињи, радили све што је било потребно. Не само да су радили савесно, вешто и „по протоколу“, него су све радили с осмехом и с љубављу као да желе да послуже госте у својој кући. То су осетили корисници кухиње, који иначе овај дом милосрђа, како га је назвао наш патријарх Иринеј, сматрају на неки начин својим. Више њих је тако да кажемо благосиљало децу речима „Да сте живи и здрави“, „Бог вам дао здравље“ и „Нека ти Бог помогне“.

Ђаци су знали да постоји Црквена народна кухиња, али нису знали да може да се у кухињи волонтира. Потпуно спонтано, изнели су своје утиске:

-Кад нам је професор то рекао сви смо се одазвали. Надамо се да ћемо доћи поново. Осећамо се испуњено зато што смо данас урадили нешто добро. Кад видиш неком осмех на лицу и да си урадио нешто добро за неког, то је леп осећај.

Слични су били и други одговори:

-Баш нам је драго да је наш професор имао идеју да дођемо да служимо људима и да се Црква труди да им помогнe. Ово је њима свакодневница, један обичан дан у Црквеној кухињи а ми се враћамо на сигурно, нашим кућама. Требало би да оваквих „часова“ има више, да изађемо из школских клупа, да не гледамо само себе, да видимо друге, помогнемо им и осетимо заједницу. Свиђа ми се, треба помоћи људима који немају као што ми имамо. Одлична прилика за нас да видимо како људи живе. Ми их видимо на улици, нико не застане, нисмо свесни колико се муче и пате. Овде видимо колико им значи оно што добију у Црквеној кухињи.

Вероучитељ ђакон Дарко Радовановић је све време био у Црквеној кухињи са својим ђацима. Питали смо га:

-Ви сте данас, кад молитвено прослављамо Светог мученика Трифуна, довели Ваше ђаке којима предајете веронауку у Земунској гимназији у Црквено народну кухињу где се хране наши најсиромашнији суграђани?

-Да, довео сам их да покажу љубав. Кад сам их питао да ли би дошли да волонтирају у Црквеној кухињи, нисам знао шта ће одговорити. Они су били одушевљени. И није било потребно  ништа више да им се каже. Они су, видели сте, радили од како су дошли, пажљиви су и љубазни“.

-Како сте дошао на идеју да ђаке доведете у Црквену кухињу?

-У нашој школи су се и раније организовале хуманитарне акције. Од бивших ђака сам сазнао да се те акције памте и да их се сећају касније у животу. А ова акција је везана за вечни живот и душекорисна је. У учионици могу нешто да причам, да покажем неки видео али то не може да замени однос човека са човеком лицем у лице, дело милосрђа. Наставићемо са другим одељењима већ следеће седмице и све до краја године, кад можемо.

-За коју наставну јединицу би волонтирање ђака у Црквеној кухињи могла да буде, ако би могли тако да кажемо практична  вежба?

-Сигурно на тему милосрђа, Јеванђеље по Матеју (25, 31-46) које смо управо слушали прошле недеље на Литургији и о харитативној делатности у нашој Цркви, рекао нам је између осталог ђакон Дарко Радовановић.

Ученици су „одрадили пуно радно време“ у кухињи: поделили топле оброке у трпезарији кухиње и оброке потребитима који их носе  породицама и помогли да се распреми све што је требало. Затим су отишли у канцеларије ВДС-а. Ђакон Бранислав Јоцић је пожелевцши добродошлицу рекао: -И ово је ваша кућа, као што је Црква ваша кућа. И ово је Црква, ако не изгледа споља да је Црква али је црквена кућа па самим тим је и ваш дом.

Ђакон Бранислав их је у најкраћем виду упознао с активностима Верског добротворног старатељства које почивају на добровољном, волонтерском раду што је детаљније описано у годишњем Летопису који су сви добили. Он је представио ресоре ВДС-а где стручњаци различитих профила својом струком и знањем пружају саветодавну помоћ потребитима и показао просторије у којима се одвија њихов рад. Истакао је посебно помоћ ВДС-а вишедетним породицама поменувши да је међу овим породицама једна с петнаесторо деце, тачно толико колико је било присутних гимназијалаца што је код њих изазвало неверицу.

Друга група ученика Земунске гимназије је 16. фебруара 2018. године заједно са својим вероучитељем ђаконом Дарком Радовановићем дошла да волонтира у Црквеној народној кухињи. То су били ученици првог разреда и одазвали су се позиву свог разредног старешине и вероучитеља и дошли да волонтирају иако су тог дана били на распусту. Као и њихови старији дугови радили су сложно, од срца, савесно и радосно. И они су „одрадили пуно радно време“ и такође помогли да се подели 1080 оброка, део се послужио у трпезарији, а део се носио кући породицама. Заједничко и првој и другој групи ученика било је да су се осећали лепо и испуњено што су неком помогли, што су учнили добро дело.

Имали су прилике да виде један гест захвалности и благодарења. Један од корисника Црквене народне кухиње који је уз ангажовање ВДС-а нашао посао на градилишту и више није њен корисник дошао је да захвали и донео торту и сок да се у кухињи послуже. Ђацима је понуђено да се послуже тортом али су они то уступили корисницима кухиње и послужили их.

Ученици  Земунске гимназије ће наставити да долазе и волонтирају у Црквеној народној кухињи и наредних дана. Вероучитељ ђакон Дарко верује да ће волонтирање у Црквеној кухињи његови ђаци памтити целог живота и да ће једног дана кад постану лекари, професори, адвокати… имати слуха за људе који немају, који су угрожени, који пате и препознати да су то њихови ближњи којима је помоћ потребна и помоћи им.

Током прва недеље Великог и Часног поста у Црквеној народној кухињи неколико дана су волонтирају ученици Земунске гимназије. Са њима је њихов вероучитељ ђакон Дарко Радовановић који жели да сва одељења којима предаје прођу кроз Црквену кухињу, тако да ће у наредних месец и више дана његови ђаци редовно долазити у народну кухињу да волонтирају. Јеванђељска дела љубави су увек важна, на њих смо посебно позвани у време поста и ученици доласком у Црквену кухињу у сусрету са потребитима могу то најбоље да схвате и на делу покажу.

У среду, 22. фебруара 2018. године, ђаци су поред волонтирања у Црквеној кухињи заједно са својим вероучитељем Дарком и ђаконом Браниславом Јоцићем из Верског добротворног старатељства посетили Прихватилиште за одрасла и стара лица у Кумодрашкој. Били су врло љубазно примљени од директорке гђе Невенке Никић Симатковић и особља. У Прихватилиште су донета средства за хигијену, воће и „Православље“. У трпезарији је било пуно корисника, људи без крова над главом, без игде ичега. Обрадовао их је долазак деце, а посебно кад су уз звук гитаре коју је свирао ђакон Дарко отпевали неколико песама. Прва је била Светосавска химна која је неким од присутних измамила и сузу. Можда су се сетили срећних дана свог детињства и осетили колико им је Свети Сава близак.

Деца су поделила воће и „Православље“ и обишла неке од просторија Прихватилишта. У разговору са запосленим било је речи о њиховом послу, који можда, како су рекли, није „на цени“, не спада у такозвана престижна занимања, али рекли су „то што добијате у контакту са људима, то не може да се плати“. Ту љубав за оно што им се овде пружа видели смо и у односу корисника према директорки госпођи Невенки изражену речима и загрљајајем. Гђа Невенка је захвалила на посети и рекла да су волонтери Верског добротворног старатељства увек добродошли у Прихватилиште.

Извор: ВДС