Љубав Божија нема граница према палом људском роду, толико да Отац свога Сина посла у свет да се њиме  спасемо. Ширина, дубина и висина промисли Божије нама људима понекад је несхватљива – зашто је Бог примио човечанску природу и спасоносна страдања за људе? Каква је то Тајна скривена у Крсту? Шта је чудесније од знака Крста којим се дичимо ове недеље, и шта је у исто време луцидније по речима апостола Павла?

Све то и много више протојереј Јован Милановић, професор Карловачке богословије, је објаснио на предавању у храму Св. царева Константина и Јелене у Инђији 19. марта 2017. год. у 18 часова. Прво је одслужено вечерње богослужење, на којем је поред оца Јована учествовало свештенство храма, благоверни народ и професор појања Карловачке богословије св. Арсенија Сремца Горан Власац. Предавање је било надахнуто темом читања недељног јеванђеља у којем је Христос рекао да ће када се појави у пратњи анђела препознати само оне који су следили пут Крста. Међутим, пут Крста по речима оца Јована није пут бесмисленог страдања већ радосне спознаје о томе како је човек створен по подобију Божијем и да само препознавањем свога вечног назначења човек може носити Крст Христов. Страдање бесмислено јесте када човек не препозна у себи своје страсти и не бори се активно да промени себе, када пост и молитву доживи као отуђење од других, када све жели само за себе. Крст Христов носити значи борити се за ближње, па чак бити у стању да се опрости непријатељу. Крст Христов води у божанску Љубав, а не у мржњу и отуђење.

текст и фото:  вероучитељ  Горан Груловић