Послије Јерусалима са Соломоновим храмом  и Константинопоља са Светом Софијом ево и Бели+град, тј. Београд постаје Град симфоније божанског и људског стваралаштва. Он почиње да открива ту вијековима сакривену пуноћу љепоте захвалности Српског народа према Богу и Светитељу Сави. У његовом стварању управо се откривају те тајне.

Не можемо нити замислити, а камоли устврдити, да су покретачи градње храма захвалности Светитељу Сави на Врачару, архитекте и градитељи, могли и да претпоставе како ће он ево у првом кварталу 21. вијека, пред сам завршетак радова на њему, изгледати и дјеловати. Они то нијесу могли нити претпоставити. А он изгледа и дјелује нестварно, чудесно и прекрасно.

Можда тек  сад можемо да сватимо и разумијемо зашто је било потребно да његова градња почне у 19., а завршетак радова на њему да буде тек у 21. вијеку. Само Бог и Светитељ Саво знају зашто је било потребно то и толико задржавање! Ваљда да се генерације и генерације српског народа, али и не само српског народа, већ и других православних народа уграде или боље рећи уплету у сву ову љепоту градитељства, а посебно икономозаика у овом светом храму.

Са великом задовољством, 28. октобра текуће 2020. године, посјетисмо овај још растући храм и испунисмо се љепотом стваралаштва и учињенога.

Митрополит дабробосански Хризостом

Извор: Митрополија дабробосанска, СПЦ