Ових година док се сећамо Великог рата, како су историчари назвали Први светски рат, отворена је у Бешки спомен соба Даници Јовановић – сликарки и мученици. Она је друга сликарка по реду у српској историји  која је завршила Ликовну академију и то у Минхену давне 1914. године. Била је изузетан студент по речима професора тако да је радила, док је студирала, у Минхенској пинакотеци  копирајући оргинале слика. Била је благајник друштва „Србадија“ у Минхену и истакла се на почетку Великог рата као родољуб. Сликала је између осталог порушене мостове, тако да је вероватно прелазила у Србију из тадашње Аустроугарске како би помагала свој народ.

Када је српска војска победила на Церу и прешла  у Срем дочекана је у Бешки као ослободилачка. После повлачења српске војске  аустроугарске власти су ухапсиле педесетак Бешчана који су били оптужени за издају, а њих шесторо су били стрељани по кратком поступку на Петроварадинској тврђави неколико дана после, 12. септембра. Међу њима је била Даница Јовановић, као и бешчански духовник прота Светозар Дујановић. Остали су записи о том догађају, како су старога проту ухапсили пред породицом, а и речи на стрељању Данице Јовановић – „живела Србија“. Све аустроугарске и српске новине су писале о томе пре и после рата, а поема о Даници је изашла и у неким француским новинама.

После рата њихове свете кости су пренете у Бешку свечано, ношене су из Петроварадина док су путем посипали цвеће по сведочанству записа. Први и једини пут када је српски патријарх био у Бешки јесте приликом Свете Литургије која је тим поводом служена. Записи кажу да никада пре и после тога у Бешки није толико људи дошло из околних места. Патријарх Димитрије је стрељане назвао светим мученицима. Сахрањени су били у порти храма Ваведења Пресвете Богородице, у Бешки.

Када је настао Други светски рат поново су засметале свете кости окупаторима. Извађене су из порте храма и пренете на месно гробље, где су сада похрањене.  Ослободиоци Бешке се нису потрудили да врате свете кости, а уз „ослобођење“ срушили су и Крст који је био подигнут за време патријарха Јосифа Рајачића у истој Бешки.

Од 2014. године Друштво српско грчког пријатељства Бешка и ОШ „Браћа Груловић“, као и заслужни појединци, покренули су пројекат „Дани Данице Јовановић“. Владика сремски Г.  Василије је те године служио Свету архијерејску литургију и парастос за мученике и освећен је споменик Данице Јовановић на тргу њеног имена у Бешки.

Ове, 2016. године, поред тога што се одржала манифестација „Дани Данице Јовановић“, отворена је у Дому културе „Меморијална соба Даница Јовановић (1886-1914.) Заслужни за то су институције: Спомен збирка Павла Бељанског, Галерија Матице српске, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама, Друштво српско грчког пријатељства Бешка, ОШ „Браћа Груловић“ из Бешке и Месна заједница Бешка.

Овом приликом би захвалили најзаслужнијој што се име Данице Јовановић поново нашло међу нама и што смо отворили спомен собу, др Јасни Јованов управници Спомен збирке Павла Бељанског из Новог Сада. Затим свим сарадницима и пријатељима који су радили и помагали – проф. Јелени Тишма, академској сликарки Маји Вучетић, Јасмини Јакшић Субић, Александри Решњак Пешић, др Нади Џамић (директорки ОШ „Браћа Груловић“), учитељици Радени Лончар, учитељици Тањи Недељковић, учитељици Слађани Боројевић, председнику Месне заједнице Бешка Новици Темуновић и управнику Дома културе  Петру Грбићу. Ако смо некога заборавили нека опрости и нека га не заборави Господ.

За текст и фотографије засхваљујемо вероучитељу Горану Груловићу