Преносу моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана посвећена је капела манастира Ново Хопово, па је братство са свештенством и верницима молитвено прославило овај дан.
Свету литургију служио је игуман Новог Хопова, архимандрит Павле (Јовић) са протосинђелом Атанасијем, игуманом Старог Хопова и свештенством, гостима из других епархија, који су увеличали својим доласком славље ове фрушкогорске светиње.
Литијом око храма, резањем колача и освећењем жита завршило се молитвено славље, а отац Павле је својом дивном беседом на крају богослужења свима приближио историјат и значај капеле манастира Новог Хопова, која је од свог настанка посвећена Преносу моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана. Најпре је нагласио да капела уопште, као верски објекат, има у потпуности исту намену и смисао као црква, када је реч о богослужењу, стога не чуди што Ново Хопово најчешће зимску храмовну славу – Светог Николу, прослави у капели, а летњу славу капеле – у храму. Сазнали смо да је стара капела чак била готово и део цркве јер се налазила у наставку храма, на излазу из западних врата и тако водила у западно крило конака, које је сазидао епископ Андреј, управо желећи да омогући житељима манастира улазак у храм директно из конака. Ратна разарања уништила су и капелу и конаке, оштетила цркву, готово разорила читав манастир, али је првобитна посвећеност капеле Преносу моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана сачувана.
Хопово је имало новију капелу на првом спрату јужног крила, али је она била премала да прими вернике који су долазили на богослужења, па је у новијој историји манастира капела спуштена у приземље јужног крила, чувајући просторну позицију старе капеле, с тим што је проширена колико је грађевина дозвољавала, тако да сада може да прими стотинак верника.
Посвета капеле је, дакле, сачувана и након разарања, али се поуздано не зна повод и разлог те посвете, може да се претпостави да је део моштију Светог архиђакона Стефана боравио у Хопову, те је капела посвећена управо њиховом преносу. Мошти Светог Стефана, ако су и биле похрањене овде, нестале су, уништене или можда склоњене у нова станишта руских монахиња које су тада живеле у Хопову. У сваком случају, траг им се губи, за разлику од моштију Светог Теодора Тирона, које су током ратова премештане, сакриване, преношене, али ипак сачуване и враћене у Ново Хопово, где се и данас налазе.