РЕЧ РЕЦЕНЗЕНТА
Рукопис монографије протонамесника др Бориса Фајфрића под насловом Страдање сирмијумских мученика и развој њиховог култа. Историјско – богословска анализа сам прочитао са посебним задовољством. Др Борис Фајфрић није непозната личност научном свету и међу његовим бројним интересовањима на пољу историје Цркве, истиче се нарочито његово занимање за историју хришћанске Цркве на тлу Срема. Будући да је и сам клирик Епархије сремске Српске православне цркве, овакво занимање је посве логично и природно.
Сама монографска публикација кроз интердисциплинарну призму, прожимањем историјске и богословске методологије настоји да пружи низ одговора везаних за страдање сремских (сирмијских) мученика током великог Диоклецијановог прогона хришћана почетком четвртог века. Посебан акценат стављен је на култове Светог Димитрија, Светог Иринеја и Свете Анастасије, као и Светог Синерота, али је Фајфрић отишао и корак даље. Наиме, осим што се посветио понајвише управо култовима светаца за које постоји и највећи корпус извора, као и око којих се развио значајан култ у хришћанској Цркви, аутор је дао значајан допринос и проучавању култа, условно речено, мање познатих мученика.
Из аспекта методологије, за монографију Страдање сирмијумских мученика и развој њиховог култа. Историјско – богословска анализа аутор свештеник др Борис Фајфрић сабрао је значајан корпус извора и литературе. Доминира, дакако, она везана за историју Цркве, али значајно је консултована богословска литература, те достигнућа историје, књижевне историје, наравно и историје уметности, те археологије. Без познавања свих ових дисциплина није могуће заокружити једну овакву тему. Напоменимо и да је аутор изворе користио како на оригиналним језицима, латинском и грчком, тако и на светским језицима, а и списак литературе сведочи да је коришћен низ библиографских јединица на више језика.
Монографија Страдање сирмијумских мученика и развој њиховог култа. Историјско – богословска анализа представља свакако допринос проучавању ове комплексне проблематике и због тога је топло препоручујем за објављивање.
Нови Сад, проф. др Борис Стојковски
5. децембра 2023. Филозофски факултет Нови Сад
П Р Е Д Г О В О Р
Пред читаоцима је исцрпна богословско – историјска студија младог истраживача свештеника др Бориса Фајфрића. Дело је настало као плод вишегодишњег научно – критичког студиозног рада на истраживању веома сложене и комплексне теме која привлачи пажњу, не само археолога и историчара, него у великој и суштинској мери и хришћанских богослова. Није било лако нашем аутору да на једном месту сабере резултате до којих су, проучавајући ову сложену проблематику, дошли многи познати научници у свету археологије, историје и богословских наука.
Sirmium једна о четири престонице Римског царства (од 293. године) незаобилазна је тема истраживања у првом реду историчара Римског царства са аспекта ранохришћанске археологије и опште историје. Али, не само у новије време, она је тема студиозног проучавања и хришћанских писаца и научника који се интересују за ранохришћанску агиологију – науку о Светитељима, посебно ранохришћанским мученицима и страдалницима за веру. Понавља се добро позната истина да су страдања и крв мученика били семе за нове хришћане и ширење хришћанске вере, њено јачање и коначна легализација, не само у границама пространог Римског царства. На тој и таквој вери и мученичком исповедништву почива Црква и има своје вечно утемељење сада и овде, али и у вечности.
Аутор ове студије је зналачки користио изворе из прве руке – житије или пасије – списе који су посвећени опису страдања и исповедништву Сирмијумских мученика: епископ Иринеј као први по имену познати епископ овог града, пет каменорезаца: Клаудије, Никострат, Касторије, Симпронијан, Синерот и мученица Анастасија. Посебно је важан допринос овог рада што је аутор утврдио тачну годину страдања Пет каменорезаца – 304. и 305. године, као и место страдања – у околини данашњег сремског села Баноштар. Што се тиче Свете Анастасије, она је пострадала у Риму, тј. острво Палмарија, али њен култ и поштовање има почетак у Сирмијуму. Аутор се позабавио и питањем страдањем ђакона Димитрија у Сирмијуму и у науци још увек довољно нерасветљеном мишљењу о повезаности култа овог мученика са Светим Димитријем Солунским. У разматрању овог и сложних питања служио се компаративним или упоредном методом поредећи ова житија са са добро познатим житијама ранохришћанских мученика и на Истоку и на Западу.
Оно што посебно одликује ову студију јесте, не само историјско – археолошки приступ овој сложеној проблематици, већ и солидан богословско – научни аспект сагледавања ове проблематике која није тако својствена и приступачна истраживачима лаицима који нису теолози.
Један од главних и суштинских доприноса ове књиге је у томе што је њен писац успео да на једном месту сабере све податке и сазнања о поменутим мученицима. У томе је управо и највећи научни и богословски допринос нашег аутора. Поред осталог, посебна пажња је посвећена развоју култа и поштовања свих мученика који су пострадали у Сирмијуму, грађењу базилика у њихову част, писању Служби, сликању одговарајућих икона.
Сва будућа истраживања која су везана за ове теме, имаће у овој студији полазну и темељну основу која зваређује све већу пажњу и интересовање, како домаће тако и иностране преокупације многих археолога, филолога, палеографа и богослова истраживача. Иначе, ова тема је још једном кроз овај рад потврдила и показала да Сирмијумски ранохришћански мученици имају велики значај за целу хришћанску Цркву, и на Истоку и на Западу, те да несумњиво припадају највећим ранохришћанским Светитељима, чија се имена налазе у календарима код нас Срба, Хрвата, Румуна и остаих помесних цркава. Култ и поштовање Сирмијумских мученика на неки начин је почео на неки начин је да оживљава и увећава с крајем 19. и у другој половини прошлог 20. века, после великих и детаљних археолошких истраживања, која су обављена на просторима древног Сирмијума.
На крају, књига која је пред читаоцима јавно је одбрањена као докторска дисертација на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, са највишом академском оценом – cum lauda, са похвалом.
протојереј – ставрофор др Радомир Поповић,
редован професор на Православном богословском факултету
Универзитета у Београду
Извор: Радио Српски Сион
