У славу и част Свете Тројице и мајке Ангелине, на понос Епископа сремског Господина Василија, Архијерејског намесника пећиначког пречасног протонамесника Бојана, пречасног јереја Предрага пароха купиначког, свих свештеника наше Епархије сремске, а на радост пре свега верног народа места Купинова, дочекасмо тај дан, у којем је торањ Цркве Свете Тројице издигнут својом бакарном капом изнад целог славног Купиника.
Место којим ходе људи дивовског срца, уз песму мајке Ангелине и уз сузе покајања и радости после осамдесет година подиже се Црква из темеља, уз молитву и рад осветило се и место и људи. Заправо, јако је тешко пренети осећај љубави и чуда која се ових дана догађају у Купинову, тешко је пренети тај мир у срцу и топлину љубави која се осећа на самом уласку у село.
Мајка Ангелина, чији је један део моштију, после њеног обиласка читавога Срема остао у селу 2016. године, покренула је многе ствари. Прва од тих ствари јесте духовност мештана, који су увек имали ту лепоту у очима на помен Светих Бранковића, али сада се види и понос над којим доминира светост имена мајке Ангелине. Не постоји важнија реч за сремце од имена мајке Ангелине, све што замисле да ураде или да покрену, увек прво пођу на поклоњење Светим моштима, сваку муку својих укућана прво испричају својој мајци Ангелини, сваки грех који учине прво њој кажу, заиста тако хришћански последњих година живи ово село, али и свако село у пећиначком намесништву.
Благослов је велик само посматрати ово село последње две године од када је кренула обнова Цркве Свете Тројице, а надасве је велик благослов учествовати у животу купиначке парохије и учествовати у обнови Цркве Свете Тројице. Без сумње највећи терет тог градитељског подухвата поднео је народ, верни народ села Купинова, града Купиника, и мајстори који су зидали ову светињу, а који нису пуки градитељи, то су уметници велике воље, која им ни једнога часа није недостајала. Стога мештани захваљују се фирмама ,,ББ ГРАДЊА МПР“ из Бајине Баште за грађевинске радове, ,,КИЈА ИНОКС“ из Сремске Митровице, која је обезбедила крстове за Цркву ,,СЗР СЕМБЕРИЈА“ за лимарске радове и ,,ЛЕТАЧ“ из Инђије који је краном подигао капу звоника на Светој Цркви.
Вероватно би се могло написати много књига поучних и лепих, које би описале догађаје у току градње, али и доживљаје тих људи, поменућемо само једну. Наиме после подизања крстова остало је јако мало времена да се постави лим на куполу која није ни тесарски била завршена, плоча изнад звона на коју належе капа није била спремна, а да не говоримо о томе како су тек мајстори уз велике преговарачке подвиге оца Бојана прихватили да раде лимарске радове на капи. Остало је седам дана. Много тога је могло да пође по злу, рекао је један мештанин села, али је и додао, ми Купинчани смо знали да на овом послу ништа не може да пође по злу. Мајстори су радили даноноћно, исцрпљени, уморни, неки су на скели спавали јер нису имали снаге да оду до смештаја, толико уморни рекао би човек да су желели да одустану и да оду својим породицама у Јагодину, Бајину Башту, Митровицу и тако редом да се распу са свих страна са којих су дошли, али нису. Сви који су долазили са стране више се нису дивили ни занату који раде него њиховој упорности. Посао је био завршен у суботу увече, дан пре освећења капе, Господин Момо Гаврић из Јарковаца који води лимарске радове почастио је све своје раднике, свештенике и народ који се окупио да види готову капу звоника. Тек тада је пала киша и опрала бакар који је био упрљан од извођења ових радова и каже тај човек када га је неко упитао да ли би поново радио седам дана и седам ноћи и каква би била цена тога. Каже Момо, ником, ни свом оцу не бих овакав труд учинио, али када би нас мајка Ангелина поново позвала и умро бих ако треба радећи на оваквој светињи. Људи ви ово нисте видели, нисте доживели, ништа није било како треба, скела се љуља, радници ми уморни, око нас много људи, услови катастрофално тешки, тешки до те мере да више не владамо собом, али нешто нас моли да завршимо, ма све нам од руке иде, један ексер нисмо погрешно ударили, шта смо замислили направили смо лепше него што смо замислили, никада нисам то доживео, каже Момо са осмехом и радошћу у својим очима.
Такав дан беше у Купинову верни народе славнога Срема.
Извор: Епархија сремска
Више фотографија на сајту Епархија сремска
