После вечерње службе у цркви Свете Петке у Сурчину у Светосавској сали је у петак 25. фебруара 2022. године одржано духовно сабрање на тему Небеска Литургија Светог владике Николаја Српског.
Тумачећи Небеску Литургију коју је написао Свети Владика Николај, духовни оци наше Свете Цркве, протојереји-ставрофори Милорад Голијан и Војислав Билбија су дали пресек данашњег духовног стања српског народа.
Прота Милорад Голијан је указао на потребу да се вратимо Живоносној Речи Господа нашег, али и епској поезији која нас је у најтежим временима храбрила и одржавала:
„Епска песма српска је равна Хомеру, рекао је велики немачки песник Гете. Али, та Европа је учинила велики напор да народ Хомеров ослободи од турског јарма, а за Србе није урадила ништа… Епска српска песма већа је од грчке трагедије, од Хомера, Есхила, Еурипида, Софокла и од свих њих. На примеру Одисеја који се враћа на Итаку где су се просци окупили да воде његову супругу Пенелопу сазнајемо о освети; Одисеј са сином Телемахом поубија грађане Итаке, да би се осветио просцима.
Исти је мотив у српској песми Ропство Стојана Јанковића – кад се враћа у Равне Котаре са Смиљанић Илијом, налази сватове који су дошли по његоу супругу и уместо да врши над њима освету, он њима говори Ласно ћемо, ако људи јесмо. Да се не би сватови враћали обрукани кућу, супругу задржава, а њима даје своју сестру! Зар ова песма није већа и јача од Хомера? За мене јесте. Али за многе интелектуалце српске које су странци уверили да ми ништа нисмо дали човечанству, да смо мали, минорни народ са тим се не слажем и ниакда се нећу сложити“ – казао је прота Голијан.
Највећи проблем данас целог човечанства, а посебно српског народа је празнина душе
прота Милорад Голијан
„О Небеској Литургији да кажем, да објасним – шта ради Свети Сава? Док измешани светитељи са ангелима да се не зна ко је од кога лепши, један међу њима нема осмеха на лицу! То је наш Свети Сава. Нема у њему радости светитељске, његово лице је прекривено велом туге. Шта он ради на Литургији – он придржава жезло. Кад се њему обраћа Пресвета Богородица и Христос, он говори о српском народу какав је – никакав. И само неколико стихова следи о томе како се омладина руга стиду, шта раде богаташи, како нејакога јаки не подржава већ га ломи док га не саломи, па говори о калуђерима да су посте оставили, свештеници вером ослабили – цркве граде, Богу се не моле. Цркву граде да их виде људи! Празне цркве ко пећине пусте, празне цркве ко празне и душе.
Ово подвлачим дебелом цртом – празне цркве ко празне и душе. Највећи проблем данас целог човечанства, а посебно српског народа је празнина душе. То могу да упоредим кад опусти неко село и затвори се црква. Прво птице поломе прозоре, па направе неред унутра, створи се много ђубрета, касније се развале врата па уђу жабе, за њима змије, па се напуни кућа буђи, па задах и смрад. И тако смо ми у празну кућу наше душе пустили завист, мржњу, страх. А душа треба да се пуни љубављу…“
Небеска Литургија Светог Владике Николаја најпотресније дело
Прота Војислав Билбија
„Небеска Литургија, какву слушамо, је у мом срцу настала када ми је било најтеже, негде концем деведесетих година прошлог века. Вама је тих година било овде најтеже јер сте и бомбардовани, али тамо у туђој земљи… тешко јер једноставно не схватају шта се догађа, не виде истину, пропаганда против нас је велика. Велика је немоћ била присутна и кроз ту немоћ је дошла из срца идеја да се то пророчанство Светог Владике Николаја оствари на неки начин. Не бих се ја ни усудио да приредим Небеску Литургију, јер је требало направити музику (трајање око 45 минута), међутим, сањао сам: клечао сам поред Светог Николаја, ухватио ме је за врат и стегао ме, преда мном ми је додао парче пластике од џака оног сивог, најпростијег, на којем пише: Преведи то народу кроз срце своје. Пробудио сам се плачући, клечећи, толики је то емотивни набој био. Тако је дошло до идеје да се испева Небеска Литургија… То је изузетна духовна творевина срца Светог Владике Николаја, то је најпотресније дело које изазива дубоке емоције, сваки пут се изнвоа срце потреса“
Прота Билбија је одсвирао на гитари један део Небеске Литургије као и део нове композиције са јасном поруком – Ми чекамо Христа а не нови поредак.
О духовном сабрању у Сурчину уочи Светог Симеона Мироточивог
На овом духовном, слободно можемо рећи, сабору уочи Светог Симеона Мироточивог грмело је и са неба и са земље, јер проносила се Реч Божја, реч Небеске Литургије. Духовни сабор је у свој пуноти показао лепоту Небеске Литургије и његова порука свима нама је да се Богу вратимо да се у Литургији окупљамо и да њоме живимо свакодневно.
Домаћин је био протојереј Страхиња Голијан архијерејски намесник земунски, а са верним народом су били свештеници Перица Влаинић, старешина јаковачке цркве Вазнесења Христовог, Мирослав Вујић (пензионисани парох из Епархије банатске), Јово Лакић (Епархија зворничко-тузланска, пензионисани парох) и јереј Никола Ерцег из цркве Светог Јована Шангајског у Батајници.
Гуслар Димитрије Анђелић је одгуслао део из Небеске Литургије – тако је звучало да се чинило да то ангели над главом гуслара и верног народа лебде.
Етно група Златно звонце је ангелским гласовима улепшало духовно вече. Верни су прикупили и прилог за лечење једног детета, на иницијативу Златног звонцета, а по благослову оца Страхиње.
Високопреподобни архимандрит Стефан, игуман великореметски је за ову прилику подарио књиге Жичка беседа Светог Саве о правој вери и Немањино завештање са Небеском Литургијом, и иконице са ликом Светог Саве са Светим Николајем охридским и жичким и са Светим Симеоном Мироточивим.
Благодаримо Зорици Зец за достављен текст
Извор: Радио Српски Сион