Дана 28. маја, у манастиру Крушедолу, одржан је десети јубиларни Црквено-народни сабор, Крајишника и свих Срба који показују добру вољу да људима који су напустили своја вековна огњишта понуде дом у Срему. Тим поводом Свету архијерејску литургију и парастос свим пострадалима Србима у ратовима од 1990. године служио је Његово преосвештенство Г.Г. Василије, епископ сремски, заједно са свештенством и монаштвом. Владика сремски Г.Г. Василије се том приликом у беседи осврнуо на значај јубилеја који Сремска епархија ове године прославља, који је сав у објављивању Јеванђеља и вечног значаја породице Светих Бранковића о којима се мало зна у српскоме народу. Пошто мошти мајке Ангелине обилазе парохије и манастире Богом спасаване епархије сремске, Његово преосвештенство се посебно осврнуо на значај самога догађаја и традицију коју баштини сремска епархија још од апостолских времена. После Свете архијерејске литургије и парастоса, испред манастира је одржан пригодан програм, у коме су учествовала разна певачка и фолклорна друштва из Србије, Републике Српске и иностранства. Присутном народу се обратио и председник Републике Српске Милорад Додик, а прочитано је и писмо режисера Емира (Немање) Кустурице који није могао присуствовати Сабору због обавеза.
Ипак, оно што је посебно обрадовало писца ових редова је старица Смиља Котур, коју је упознао том приликом. Смиља Котур је рођена 1928. год. у Јасеновцу. Када је имала 14 година, у мају 1942. год., заједно са својом породицом одведена је у логор Стару Градишку. Спасоносни премештај у немачке и аустријске логоре сачувао је њу, њену мајке и обе сестре, док су остали чланови породице пострадали током рата. У Јасеновац се вратила после три године и стрпљиво је обнављала кућу и имање, и са осталим мештанима подигла разрушену цркву. Полако се у њихов живот враћала и песма, а она је сакупљала усмену традицију и песме Јасеновца и околине. Године 1991. избегла је у Србију и данас живи у Београду.
Она сада има 88 година, а 2015. је издала cd – „Песме из Јасеновца“, у продукцији Светлане Спајић и Зорана Марића. Песма Јасеновца као да одјекује у њеном осмеху, а тај осмех није могла да победи ни сва мучитељска злоба. Старица Смиља је заједно са певачком групом Светлане Спајић учествовала у програму на Сабору. Њена визија и њен осмех говоре да постоји и живи Јасеновац и жива традиција Србадије са свих простора бивше Југославије. Смиља сведочи да зло није победило, и да све оне који верују чека вечни Живот.

ВЕРОУЧИТЕЉ ГОРАН ГРУЛОВИЋ