Данас на празник Светог Арсенија – Сремца у Саборном храму Светог Николаја у Сремским Карловцима литургијски је прослављена слава карловачке богословије. Српска Православна Богословија “Свети Арсеније – Сремац” у Сремским Карловцима представља једну од најстаријих, најважнијих и најбољих установа образовања код Срба.
Тим поводом, Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, великог броја свештеника, свештеномонаха, ђакона и верног народа наше Свете Цркве. Посебна радост за ученике карловачке богословије данас је био и свечани чин рукопроизводства три ученика петог разреда у први чин свештенства, чин чтеца, који је обавио Епископ сремски Василије.
Након Свете архијерејске Литургије и сечења славског колача, ученицима Богословије и верном народу обратио се Митрополит Хризостом, који је 61. по реду Архијереј на трону дабробосанских Митрополита од васпостављања Митрополије 1220. године, коју је основао Свети Сава. У надахнутој беседи Митрополит Хризостом је, говорећи о Светом Арсенију Сремцу другом Архиепископу српском, истакао његову ревност, подвизавање и одговорност, због чега га је Свети Сава и одабрао за свог наследника.
Историја богословије
Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима је наследник некадашње карловачке богословије, као најважније установе за образовање свештеника православне вере у Угарској током последњих 150 година њеног постојања.
Прву српску православну богословију основао је митрополит карловачки Стефан Стратимировић 1794. године, што је 3 године после оснивања такође чувене Карловачке гимназије. Ова богословија постојаће до 1872. године када ће се угасити. Карловачка богословија поново ће се отворити 1875. године
У другој половини 19. века богословија доживљава свој зенит. Тада је на њеном челу као ректор био Иларион Руварац, а Јован Живковић један од уважених професора.
У освит Првог светског рата 1914. године угарске власти укидају школу као један вид притиска на Србе преко Саве и Дунава. После рата богословија се, као и патријаршијски престо, сели у Београд, где касније прераста у Богословски факултет.
1964. године поново се оснива богословија у Сремским Карловцима и узима име Светог Арсенија Сремца.
Текст, фотографије и звучни запис доставио г. Крсто Калинић
Извор: Радио Српски Сион, интернет страница “bogoslovija.rs”
Беседа Митрополита дабробосанског г. Хризостома