Недавни превод Старог завета Драгана Милина на српски језик велики је догађај у нашој култури, не само зато што је након превода Ђуре Даничића из 1867. и Луја Бакотића 1933. године први комплетни, већ и једини комплетни рађен са старојеврејског изворника.
Драган Милин, професор Православног богословског факултета у пензији тридесет пет година је предавао старојеврејски, приметивши све мањкавости и потешкоће са којима се теолози сусрећу у преводу Ђуре Даничића, и прихватио је предлог гђе Вере Митић, генералног секретара Библијског друштва Србије, да Стари завет преведе са оригиналног језика.
О овом преводу је било речи на трибини циклуса Религија и култура, у Дому омладине у среду 13. октобра 2021. године поред аутора превода протојереја-ставрофора Драгана Милина, на трибини је говорила гђа Вера Митић (Библијско друштво Србије), модератор је био Јован Благојевић, док је духовне песме и псалме појао хор цркве Светог Георгија на Бановом Брду.
Преводу је проф. др Милин посветио девет година озбиљног и темељног рада. Осим превођења, професор Милин је и реконструисао текст с обзиром да је требало обратити пажњу на бројне фусноте које се налазе на свакој страници критичког издања из 1997. године.
Проф. др Милин је за превод користио Библију Штутгартензију (Библиа Хебраица Стуттгартенсиа), издање из 1997, чији текст сматра најприближнијим оригиналу, а уз њу је користио још два-три добра речника, посебне анализе на немачком језику сваке старозаветне књиге и сваке речи у њима, у ком је падежу и шта означава, док је паралелно читао девет превода Старог завета на друге језике: грчки, латински, црквенословенски, руски, енглески, немачки, француски, два хрватска и наравно – српски, Ђуре Даничића. Окружен са неколико десетина књига, проучавајући сваку реч, прво како је записана у старојеврејском, па како је протумачена и анализирана у фуснотама и анализама, а затим и како је преведена на неки од девет језика, професор Милин је, не само преводио већ и уобличио текст књижевно, како би био приступачан у нашем времену за младе и за оне који први пут читају Библију.
Објашњавајући свој преводилачки кредо, професор Милин наглашава да у преводилаштву Библије постоје оригинални преводи, они који теже да буду што вернији изворним текстовима, и популарни преводи, они који настоје да се приближе укусу савременог читаоца и који су, условно говорећи, слободнији. Професор Милин определио се за први приступ.
„Пошто немамо ниједан до сада превод са старојеврејског, сматрао сам да овај треба да буде што ближи оригиналу. Трудио сам се да прикажем стил старог писца, а не да га осавременим како би мом читаоцу било лепше. Зато су ту препознатљиви плеоназми и таутологије: а он одговарајући отвори уста своја и рече говорећи, што би данас било само – а он одговори. Али, задржао сам онако како је написано, желећи да прикажем стил старог писца. Такође, као теолог, верујући човек, с каквим правом могу да избацим или убацим неке речи“ – говорио је проф. др Милин. Колико год било тешко превести неке речи са старојеврејског на српски, језике удаљене вековима, професор Милин је казао да не воли неологизме, измишљене речи, иако су их и Вук Караџић, преводећи Нови завет, и Ђура Даничић сковали више десетина за потребе својих библијских превода.
„И ја сам морао на неколико места да измислим нове речи. Рецимо, у једном моменту Аврамов слуга хоће да обдари изабраницу коју хоће да венча. Код Даничића пише да јој даје златну верижицу, некакав златни ланчић. Међутим, када сам ту реч узео у јеврејском речнику видео сам да је то нешто посебно, погледао девет превода, у осам је погрешно преведено, једино су Немци узели тачан превод: алка у носу. Ако већ постоји наушница, наруквица, одскора и наногица, онда и ја могу да кажем наносница“ – каже професор Милин.
„Даничићев превод је одличан, али век једног превода је према мишљењу стручњака око 20 година. Ту има много турцизама, употребе имперфекта, који ми данас не употребљавамо и замењујемо га перфектом. Једноставно, превод је застарео. Ипак, нешто од њега оставио сам и у свом преводу, пре свега имена личности и географских појмова“ – чули смо од професора Милина.
После више од 150 година Срби су добили превод Старог завета са старојеврејског језика.
Текст, фотографије и звучни запис: Зорица Зец
Извор: Радио Српски Сион
Протојереј-ставрофор др Драган Милин – превод Старог завета:
