Књига Руски свети ратници аутора Владимира Анишћенкова, у преводу Ранка Гојковића, представљена је у Светосавкој сали храма Свете Петке у Сурчину.
Уваженог госта, писца и преводица Ранка Гојковића представио је у суботу 18. септембра 2021. године и дао уводно слово после заједничке молитве, протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намесник земунски, а потом је преводилац надахнуто говорио о светим руским ратницима. Ранко Гојковић је изузетан познавалац руске и српске историје, али и духовне историје и културе два братска народа – српског и руског.
Из Предговора књиге
„Православље је главно духовно оружје којим су вековима руски витезови побеђивали своје непријатеље. Духовно и морално преимућство православља главни је узрок преимућства руског војника у рату са сваким непријатељем. Књига, коју држите у рукама, сведочи о том преимућству. Ратови, које је Русија водила вековима, вођени су под Јеванђелским геслом: „Каква је корист човеку ако цео свет задобије, а души својој науди“? Геслом потпуно супротним западном погледу на свет! Величанствени опит великих синова Русије и данас је залог опстанка, како руске државности, тако и човечанства. Русија ће се, или „вратити себи“ и до одређеног времена продужити живот на земљи, (како рече наш блаженопочивши патријарх Павле – „Да нема праведника Сунце јарко би се угасило. Јер што би тако скупоцено кандило светлело једном зверињаку“), или је неће бити, и син погибли неће више имати озбиљну препреку за своје зацарење. Оно што, и у овако суморној светској стварности даје наду, јесте чињеница да се данашња Русија полако почела „враћати себи“.
У Устав руске државе враћен је појам Бога, и после читавог века материјалистичке сатанске идеологије, у Русију се враћа приоритет духовног над материјалним, како у систему образовања, тако и у националној политици. По речима генерал-мајора Черкасова Александра Владимировича, писца предговора за пето руско издање књиге В.Р. Анишћенкова „Руски свети ратници“, поменута књига представља одличног помоћника у остваривању задатка „враћања себи“, пише у предговору књиге.
Тај изврсни предговор, због обимности није преведен, а у овом предговору су истакнути неки значајни аспекти на које је указао руски генерал…У уводном делу је неколико текстова Из говора Светог Филарета Московског.
У књизи су обрађени само канонизовани свети руски ратници:
Равноапостолни благоверни Велики кнез Владимир, Мученици-страстотерпци кнежеви Борис и Гљеб, Благоверни Велики кнез Јарослав Мудри, Благоверни Велики кнез Владимир Мономах, Преподобни Иља Муромец, Благоверни Велики кнез Андреј Богољубски, Меркурије Смоленски, Благоверни Велики кнез Александар Невски, Благоверни Велики кнез Данило Московски, Благоверни кнез Довмонт Псковски, Благоверни Велики кнез Димитрије Донски, Свети Преподобни Александар Пересвет и Андреј Осљаба, Праведни војник Фјодор Ушаков и Свети Цар Николај II.
У књизи су и текстови: Опсада Пскова и Псковско-Печерског манастира, Одбрана Тројице-Сергијеве Лавре, Ослобођење Москве 1612. године, Љубав према Отаџбини – стваралачка сила Иконе Божије Мајке на бојним пољима руског војинства иУстани за веру земљо руска.
Начин на који Владимир Анишћенков приказује живот великих руских светих војника Христових толико је упечатљив, да никога неће оставити равнодушним. Пред читаоцем се открива дивно штиво писано руком дубоког познаваоца материје, штиво које не дозвољава сумњу у историјско-научну поузданост текста, притом писано једноставним и разумљивим епским језиком, са свом ширином, тако својственој руској души. Неопходан је посебан дар да би се тако описивали историјски ликови (без обзира да ли се ради о простим ратницима или сверуским војсковођама, о монасима или великим кнежевима или самим царевима). Читајући ову књигу, читалац с великом лакоћом открива суштину руске историје, спајајући у узајамну везу кључне догађаје и личности те историје. У епилогу, читалац схвата да је Божија Промисао доделила посебну улогу руском народу.
О религиозном животу светих руских ратника
Религиозни живот светих руских ратника, силно поуздање у Бога, оданост својој Цркви, њихов поглед на свет – чинили су ове витезове, не само државним службеницима, него и Христовим војницима, свесним да се „све може, уз помози Боже“. Они су за службу народу, држави и вери припремани од своје ране младости. Наследници престола васпитавани су у православно-патриотском и суровом војничком режиму. Руски владари, као и наши, били су свесни да власт не служи за промоцију личне славе и сујете, већ омогућавање благопријатних услова за спасење душа својих поданика. Они нису владали, они су служили и Богу и роду, својој држави и вери.
Христољубиво православно војинство увек је имало помоћ Божију, ако се радило о заштити учења Христовог. Спаситељеве речи, да нема веће љубави него дати живот свој за свог ближњег, оваплотиле су се небројено пута у руском христољубивом војинству током читаве хришћанске историје руског народа. Благослов црквени увек је био пратилац непобедивости тог војинства. Немогуће је не одушевити се улогом Сергија Радоњешког у Куликовској бици, у текстовима о Димитрију Донском и Пересвету и Осљаби. Свете чудотворне иконе Пресвете Богородице посебна су прича у руској ратној историји, и у овој књизи тој теми је посвећена једна глава. То је још један показатељ да је Русија, колико државни, толико и духовни појам. Због тога је и сваки рат, који се против Русије водио, био вођен не само мачем, него и духом.
Текст, фотографије и звучни запис: Зорица Зец
Извор: Радио Српски Сион
Свети руски ратници, Ранко Гојковић, Сурчин:
