Вечерње богослужење уочи празновања Светог Рафаила Шишатовачког у цркви Преноса моштију Светог Николаја у Прхову
Епископ Василије осветио парохијски дом
Испод наоблаченог неба, вечери 2. септембра, у дивном и кићеном Срему, у доњосремском селу Прхову, ведро расположење се видело у очима многих верника који су дошли до своје цркве у заказано време вечерње службе уочи празника српског светитеља, страдалника за Христа Господа, свештеномученика Рафаила Шишатовачког. На пастирски позив свог харизматичног пароха, један по један или у групама, окупљали су се Прховчани око прховачког храма посвећеног Светом оцу Николају Чудотворцу, архиепископу Мире Ликијске. Како се приближавао час за вечерњу службу тако се број верника повећавао до око 150 душа, од којих је било и народа из суседних села, Пећинаца, Сремских Михаљеваца и др.
Повод за овакав одзив верног народа је осећање радости и поноса због указане части да после много година дочека свог Архијереја, Његово преосвештенство Епскопа сремског Василија. Ваља напоменути да епископ учествује на богослужењу у овом селу први пут после 33 године (јер страдално Прхово од руку појединих безбожника дуго година није ни имало свештеника) и да је стасала генерација Прховчана која жели и хоће да своме епископу укаже поштовање и љубав у своме месту, а све то стога што свог епископа заиста доживљава као свог владику и духовног оца, а свог свештеника као пастира и учитеља вере и побожности. Шпалир младих људи испред храма, сви у белој кошуљи и црним панталонама једнообразно, свештенство Архијерејског намесништва пећиначког предвођено својим архијерејским намесником јерејем Бојаном Мијановићем, и домаћином и старешином храма, парохом прховачким оцем Стефаном Сремцем, и бројни верни народ прилазили су своме владици да приме архијерејски благослов. Вечерње богослужење служио је парох доњотоварнички јереј Саша Милијашевић, а појање су предводили епархијски ђакон Горан Власац, парох купински јереј Предраг Михајловић, парох обрешки јереј Слободан Мицић и парох попиначки и сибачки јереј Милан Главашевић. Владика Василије се обратио вернима надахнутим говором после вечерња. Владика је говорио о Светом Рафаилу игуману шишатовачком који је старадао од усташа, о поучном карактеру православних икона, о окупљању у храм на Литургију као о живој Цркви. „Црква Христова – то смо ми. Црква Жива – то је Народ Божји. У свакој души, у сваком од нас, Бог станује и столује, у оноликој мери колико ми Бога прихватамо, колико хоћемо ми да будемо са Њим.“ Говорио је владика и о мајци Ангелини Крушедолској и ходочашћу њених Светих моштију кроз Срем пре пет година, о исправној молитви као најпре благодарењу, затим покајању и на крају искању и тражењу нечега, о пошасти короне као позиву Божјем на покајање. Владика Василије се захвалио верном народу Прхова на помоћи у реновирању парохијског дома и истакао потребу обнове звоника храма порушеног у Другом светском рату. Такође је позвао Прховчане да активно учествују у богослужењима и да не дозволе да свештеник недељом и празником служи сам у њиховој лепој цркви, него да долазећи на Литургију обнављамо сами себе и своју децу.
После вечерњег богослужења у храму владика Василије је са својим свештенством прешао у парохијски дом у Прхову где је све било спремно за освећење реновиране куће, тј. службеног свештеничког стана за парохе прховске. Треба истаћи да поменуто реновирање, као и уређење ентеријера храма, учињено уз велику помоћ верног народа Прхова и уз несебичну подршку Епархије сремске. Епископу сремском Василију на обреду освећења парохијског дома саслуживали су архијерејски намесник пећиначки јереј Бојан Мијановић и парох огарски Милан Томашевић. По учињеној молитви освећења владика је благословио новог прховачког свештника оца Стефана и његову супругу Тајану поучавајући их да заједнички окупљају народ у цркву, али и у парохијски дом, после богослужења и у разним другим приликама, и благосиљајући их да новоосвештани дом испуне и дечјим смехом. Домаћини су гостољубиво указали захвалност свима који су дошли на освећење парохијског дома припремивши агапе, тј. пригодну вечеру љубави.
Из новије историје прховачке цркве напомињемо следеће: црквена звона одузела је аустријска војска у Првом светском рату. Купљена су нова звона произведена у Италији, и постављена су 1923. године. За време Другог светског рата, на дан празника Св. оца Николе, 19. децембра 1943. године, Немци су минирали и уништили торањ и веома оштетили кров цркве. Обзиром на историјску ситуацију и у оквиру средстава којим се тада располагало, године 1962. покривен је кров на цркви, колико да не прокишњава, и назидан звоник, колико да може носити звоно, али није обновљен у пуном сјају, нити враћен на предратну висину. Реновирање са реконсрукцијом почело је 2000. године израдом новог крова и фасаде, као и дренаже око цркве и израдом нове стазе. Током година је и ентеријер храма обновљен и уређен.
Епископ сремски Василије је много пута долазио у Прхово пратећи живот и рад ове Црквене општине и парохије. Ревновао је заједно са паросима прховачким да се стекну бољи услови за рад и напредак ове црквене заједнице, као и да се на најбољи начин организује богослужбени живот. Реновирање и освећење парохијског дома је најскорији резултат поменутог труда и ревности. Остаје као задатак и план за блиску будућност обнова звоника и његово враћање у првобитно стање.
Текст и фотографије: јереј Милан Главашевић; Зорица Зец
Звучни запис: Зорица Зец
Извор: Радио „Српски Сион“
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија:
