Манастир Гргетег је прославио данас Икону Пресвете Богородице Тројеручице. Уочи празника, бденије је окупило велики број верника који су дошли да се поклоне прелепој икони начињеној по угледу на хиландарску, повезујући две светиње – Хиландар и Гргетег на чудесан начин, као и две горе – Свету и Фрушку. Пренета је са Свете Горе 2002. године да трајно остане заштитница фрушкогорских манастира. Тројеручица је настала у 8. веку када се Јован Дамаскин молио пред иконом Богородице да му исцели руку. Након чудотворног исцељења, дао је златарима да искују од сребра руку и поставе је на икону Богородице.

Литургију на сам дан празника служио је владика сафитски Димитрије, из Антиохијске патријаршије, аутокефалне православне цркве која делује у Сирији, Либанону и Ираку, уз бројне епархије у Европи, Америци и Аустралији. Саслуживало је многобројно свештенство, а у певници је било сестринство гргетешко, најбројније на Фрушкој гори. Монахиње Гргетега, о. Григорије, послушници и послушнице, а на челу са игуманом архимандритом Доситејем били су, као и увек дивни домаћини. Резање колача и освећивање жита закључили су молитвено славље посвећено Икони Тројеручици, које је свој продужетак нашло у трпези љубави.

Манастир Гргетег посвећен је Светом Николи, а поуздани подаци о времену градње и градитељу не постоје. Легенда каже да га је подигао деспот Вук Гргуревић (Змај Огњени Вук) не би ли у њега сместио свог слепог оца Гргура Бранковића, хиландарског монаха Германа. Наводи се негде и 1471. као година његовог подизања, али како је Гргур умро 1459. године, прича о његовом ктиторству се сматрала легендом. Претпоставља се да је саграђен између 1459. и 1521.

Први иконостас у цркви радио је Јаков Орфелин, док је други дело великог српског сликара Уроша Предића. Данашњи изглед манастир има захваљујући архимандриту Илариону Руварцу, историчару и игуману гргетешком.

Обнова је почела 1987. године – црква је грађевински санирана, обновљени су конаци 1994. и звоник 2002. Гргетег је сада манастир пун живота, у прелепој природи, окружен новим грађевинама, док на брду стражари монашко гробље, брижно и с поштовањем подигнути светли гробови, изнад којих се усправио нови скит, у коме се непрестано чита Псалтир, у славу Бога који нам је све дао.