пред Васкрс.

Жељко Кретић.

Радујмо се, јер смо Бога видели! Видeли смо тај догађај кроз целу службу Божју, чули смо речи Јеванђеља и причестили се Светим Тајнама. Симеона, Јустина… деца, потом домаћини овог села.. следиле су их жене мајке, мироносице… Душица, Нада… Баш као што им и сама имена симболично казују и сећају нас на наше светитеље Симеона, Јустина… И сви други са њима, прилазили су Хлебу Небеском и Чаши живота. Благочестив народ окупља се око своје цркве слушајући свог пароха који их службом Богу, делом и речју утврђује у вери.

одговарајући за певницом коју красе ангелски гласови.

хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут.

Из празничне проповеди проте Жељка: “Погледајте колико су се људи тада радовали када је Христос дошао у Јерусалим, у храм, да га сви људи виде и да сви буду поред њега. А за неколико дана, све се окренуло – све је било другачије. Занимљиво је како људи тада певаше Осана, благословен је који долази у име Господње, и радост беше три дана, а већ четвртог исти ти људи изађоће и почеше да вичу распни га, распни га, бојећи се за грех и за оно што човек чини на земљи, плашећи се за све оно што је око нас, плашећи се да не изгубимо нешто наше земаљско.

си се бојао? Чега си се препао? Нечега што је око нас? Исто, као и ти људи који су пре више од две хиљаде година бојали за оно око себе и говорили речи распни га, распни га.