Записи у књизи Старац Тадеј, Овде се стиче рај, аутор: Драго Вулиновић; издавачи: Културно просветна заједница Србије, Невен-Земун, Чигоја штампа; Београд 2020, стр. 126.
Духовне поруке оца Тадеја са тонских снимака које је аутор књиге, Драго Вулиновић, лично снимио, преточене су у књигу “ Старац Тадеј – Овде се стиче Рај”
За објављивање ових записа аутор је добио благослов још за живота архимандрита Тадеја (Штрбуловића) у манастиру Витовници.
Књигу потписује као издавач Културно просветна заједница Србије са Невеном из Земуна и Чигоја штампом из Београда. и има неколико кратких целина: Монашки живот, Послушност, Духовне и животне поуке, Сачувати унутрашњи мир, Пророчанства, Реинкарнација, Казне и награде, Савети оца Тадеја за неговање здравља, Казивања, Беседа оца Тадеја, Разговори, Духовне изреке и О зависти и зависности.
Временом, од упокојења оца Тадеја, много се штампало и објављивало а да се није проверавала аутентичност речи оца Тадеја, па се може учинити да су мисли и поједини делови овде понављани или “већ виђени”, али аутор Драго Вулиновић који поседује тонске записе, преноси аутентично речи оца Тадеја. Први пут су у овој књизи штампана три записа које поседује аутор књиге, а приличан део који је лично снимио је делимично објављен на таласима Радио Београда у оквиру емисије „Таласи неба“. Целокупан разговор је чекао на ову књигу.
Многи се данас позивају на речи оца Тадеја посебно на речи које су дубоко ушле у народ “Какве су ти мисли такав ти је живот”, многи користе његове речи и у лекарској пракси, терапеутској пракси, како казује аутор. А о Мислима у књизи читамо речи оца Тадеја: „Мисли нису тајна, оне су видљиве, особито ако су сабране, свако својим мислима утиче на своје окружење, то су мисаони радијуси. Не треба да нам се каже да нас неко поштује или воли, то се осети, „види“. Када је домаћин куће забринут и море га тешке мисли, нико у кући неће имати мира и спокоја.
Пали духови нас мисаоно муче. У ствари предлажу, а ми не морамо прихватити.
Бог је мене вишпе пута упозоравао на послушност и истрајност, ја сам се питао ко сам ја – неки мали црв – да се Бог мени обраћа, али Бог је свеприсутан, ми смо оруђе у рукама Божјим. Кад се противимо вољи Божјој правимо дисхармонију, морамо да платимо човече.“
Из уводног дела књиге преносимо речи Драгана Премовића који је десет година провео поред оца Тадеја помно бележећи : “Отац Тадеј није делио народе на нације, него је љубио све и свима био милосрдан. Када би некоме писао писмо, насловио би, Богу омиљена душо. Код њега је било: “ Бог и род и сви једно су у Господу и Његовој неисказаној љубави за своја створења.” Кад помислимо на Христа Спаситеља мало поштујемо и разумемо, узети људско тело и постати човек… како нас је Спаситељ удостојио!
Отац Тадеј је проповедао Светим Духом и лик му је био светачки. Доживљавао је открића по дару вере. Често је говорио о будном срцу у духу. Људска срећа занесе чулима и осећањима, а када нас отац Тадеј посаветује речју Духа Божјег, осети се узвишена духовна срећа која подстиче на вечно и непролазно“.
Да ли је ово време тешко за духовни подвиг?
Отац Тадеј
Данашње време јесте тешко, али, да би било боље првенствено треба да се покајемо, најбоље код свештеника, јер он сведочи пред Господом. Покајање је обнова живота, треба напустити све негативне особине и окренути се ка апсолутном добру. Нема греха неопростивог, већ греха непокајаног.
Шта је то човече, живот?
Па није ништа, то је толико кратко да се не може ни замислити. Човек у младим годинама то не примећује, ја много пута размишљам. Баш смо јадни, ми на земљи не можемо да преживимо ни три милијарде секунди (100 година). Шта је то 100 година? Ништа, кратко живимо. Од ране младости, питао сам се чему води овај живот , да ли је то што се човек труди да постигне материјална богастства, да једе и пије, да ли је то све…?
Хвала Богу, у житију Светог Серафима Саровског светитељ објашњава деци нашег времена, враћање у наручје своме Оцу небескоме да би људи на Земљи били као што су на небу анђели. Руковођени Духом Светим, пошто смо ми деца палих родитеља много нам је лакше да скренемо са правога пута, него да се одрекнемо негативних псотупака које смо у току живота прихватили.
Владика Николај је како је један свештеник стално тражио премештај у другу парохију, на његов захтев Владика Николај је одговорио: “Оче драги, драги воље бијх те преместио где год хоћеш, али само кад ти не би самога себе тамо носио”.
***
126 страна књиге у једном даху се чита у целини по реду, преко реда, свако за себе пронађе речи које чува у срцу. Књига је обогаћена ликовним прилозима Горана Вељковића, илустрацијом Александра Саше Гавриловића, док је фотографију насловне корице приредио Влада Тодоровић.
Приредила: Зорица Зец
