У част Митрополиту Петру

Српска Православна Црква уграду Илоку достојно је обележила у четвртак 18. 02. 2021. године 221. годишњицу од рођења митрополита београдског и целе Србије Петра (Јовановића), рођеног Илочана.

Тим поводом, у Цркви Св.архангела Михаила у Илоку служено је вечерње богослужење којим је началствовао архијерејски намесник шидски протојереј – ставрофор Радомир Мишић.

Потом је прота Предраг Азап представио нову Разгледницу „Познати Илочани“ с ликом и биографијом Митрополита Петра.

Прота Азап је рекао да је ово значајан културни догађај у Илоку, посебно што се ова презентација погодила с избором новог српског Патријарха.

„Ми смо илочани поносни што смо кроз историју дали поглавара Српске православне цркве у лику Митрополита Петра, који је много учинио за СПЦ и наш народ православни.

Појци Певачког друштва ЈАВОР из Вуковара, проф Александра Кртинић и Марко Кртинић, духовним песмама су улепшали ово вече.

Свечаности су присуствовали: Гвардијан илочког самостана Гргур Блажевић, градоначелница Илока Марина Будимир и заменик вуковарско – сремског жупана Ђорђе Ћурчић.

ИЗ БИОГРАФИЈЕ:

Петар Јовановић, митрополит београдски

Павле Јовановић (после монашења Петар) рођен је у Илоку 18.фебруара 1800. године. Основну школу је завршио у Илоку, а гимназију у Осијеку и Сремским Карловцима. Похађао филозофски течај на сегединском лицеју, и богословске науке у Сремским Карловцима. Отац митрополитов звао се Лазар Јовановић,који је спадао у виђеније Илочане, обављао је функције општинског благајника и кнеза. Са супругом Јулијаном је имао сина Павла (Петра) и кћерку Ану.

Павле (Петар) био је од 1819. до 1829. године професор Карловачке гимназије, а од 1830. године је био секретар највишег народног суда у Крагујевцу, па секретар кнежеве канцеларије. На инсистирање кнеза Милоша Обреновића закалуђерио се и постао митрополит. У тај чин хиротонисао га је цариградски патријарх Константин. Уредио је цркву у Србији и њену администрацију. Био је први предсједник школске комисије, радио је на организовању основне наставе у Србији и старао се о писању уџбеника. 1836. године је основао богословију у Београду, те године донет је и црквени устав. Митрополит Петар Јовановић је, због умешаности у међудинастичке борбе у Србији, након повратка кнеза Милоша на власт 1858. као против Обреновићевац био принуђен да поднесе оставку 1859. године. После тога је отишао у карловачку митрополију и постао је епископ горњокарловачки. Умро је 1864. године у Сремским Карловцима.

Долазак Петра Јовановића за митрополита београдског сматра се за важну прекретницу у животу Српске православне цркве у Кнежевини Србији. Он је чинио велике напоре да поправи стање у цркви. Ако се данас осврнемо на личност Петра Јовановића, видећемо великог Србина на челу српске цркве, оснивача богословије у Београду, најзаслужнију особу за градњу Саборне цркве, оснивача Музеја црквене уметности и једног од зачетника Народног музеја, реформатора цркве и школе, доноситеља првог црквеног устава, оснивача архијерејског синода и консисторија.

Митрополита Петра, сматрамо једним од најважнијих личности у Илоку и као таквог с поносом се присећамо пре свега његове личности и заслуга за наш народ и цркву.

Благодаримо проти Предрагу Азапу на достављеном тексту и фотографијама

Извор: Радио „Српски Сион“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *