Његовом Преосвештенству који је началствовао Евхаристијским сабрањем саслуживало је бројно свештенство из више епархија наше помесне Цркве: Високо-пречасни протојереј-ставрофор у пензији Јовица Веселиновић, високо-пречасни протојереј-ставрофор и старешина храма Преподобне Мати Параскеве Драган Гвозденовић, Архијерејски намесник земунски протојереј Страхиња Голијан, пречасни јеромонах Максим (Илић) духовник манастира Нова Марча – Кливленд у Охају, пречасни протонамесник Бранко Јовљевић (епархија шабачка) пречасни протонамесник Синиша Хрвачевић (епархија сремска), пречасни јереј Александар Симић (епархија сремска), пречасни јереј Ненад Катић (епархија сремска), пречасни јереј Славиша Смиљић (епархија нишка), пречасни јереј Драгољуб Мајсторовић (епархија бачка), пречасни јереј Милош Шмигић (Архиепископија београдско-карловачка), часни ђакони Светогор Сандић и Слободан Кузмановић (епархија сремска), ипођакон Саша Варагић (епархија жичка) и ипођакон Владан Макањић (епархија источно-америчка).

Красоту торжествене Литургије у народом испуњеном храму, својим благоумилним одговарањем употпунио је хор Свети краљ Стефан Дечански при храму Светог Вазнесења Господњег у Јакову, под управом диригента Миле Марковић, као и теолози Слободан Грујић (епархија сремска) и Милијан Лукић (Архиепископија београдско-карловачка) који су отпојали блажена, тропаре и кондаке.

Пред сам почетак Свете Архијерејске Литургије, Његово Преосвештенство Г.Г. Иринеј рукопроизвео је г. Сребренка Видаковића у чинове чтеца и ипођакона поучивши затим верни народ беседом о улози и значају ова два чина у нашој Светој Цркви.

У току Свете Литургије, након прочитане перикопе из Јеванђеља, Његово Преосвештенство одржао је предивну беседу на Јеванђељску приповест, на чијем крају је нагласио верном народу да ће у току Свете Литургије уследити рукоположење у Ђаконски чин, позвавши народ на активно учешће у Светом чину.

После возгласа И ДА БУДУ МИЛОСТИ ВЕЛИКОГА БОГА И СПАСА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА СА СВИМА ВАМА, уследио је и сам моменат рукоположења у чин ђакона. После треће метаније коју је пред Архијерејем начинио ново-рукопроизведени ипођакон Сребренко, Архијереј га је упитао:

Чему приступаш и шта тражиш од наших руку? На ово питање уследио је његов одговор да тражи рукоположење у Свети чин Ђакона, а потом је произнео беседу у којој је говорио о свом животном путу:

Ваше Преосвештенство, стојећи скрушено пред Вама и пред Царским дверима Светога Храма овог, са молитвом и мољењем у срцу своме, вапим ка Преблагом Господу да полагањем Свете Деснице Вашег Преосвештенства, на главу моју, удостоји мене грешног и недостојног слугу свога, како би свој живот посветио служењу Њему и Вама, и управио кораке своје по примеру дивних светитеља и свештенослужитеља: Архиђакона Стефана, Светог Симеона, Светога Саве, Светог Николаја Велимировића и многих других светих предака у роду нашем, који нам у аманет оставише да чувамо Веру нашу свету и творимо вољу Божију.

Кад бејах дете, као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах, растући у честитој и побожној породици у којој сам направио своје прве кораке ка Храму Господњем учећи се врлинама, посту и молитви, примајући Свето Причешће и узрастајући у вери. На свему овом највећу захвалност дугујем својој баки Ружи и мојим драгим родитељима чији животни пут није био нимало лак него вазда узак и трновит. Ратна дешавања и Голгота нашег народа у Босни, довели су до тога да моја породица – и ја са њима, напустимо своја вековна огњишта те да спас и уточиште потражимо прво у питомом Банату а затим у још питомијем Срему. 

Призив и љубав према Светој Тајни Свештенства носио сам у свом срцу још од малих ногу, те као младић, благословом Владике Аустралијско-новозеландског Никанора уписујем и успешно завршавам Православну Богословију Светих Кирила и Методија у Нишу, а затим и Православни Богословски Факултет у Београду. Милошћу и Промислом Божијим, Вашим ступањем на трон Богомчуване Епархије Аустралијско-новозеландске постајем Ваше духовно чадо где своје узрастање настављам под вашим духовним руковођењем те Вашим Благословом уписујем и сада успешно приводим крају и Мастер студије на Универзитету у Београду.

 Највећи дар од Господа и Ваш највећи благослов представља ми ступање у брак са својом изабраницом Тањом, у којем нам је Господ подарио два предивна сина Огњена и Јована, на чему смо Му неизмерно захвални. Благословима драгих ми Владике Василија Сремског и блаженопочившег Владике Милутина, 2005 године започео сам своју 16-то годишњу службу Вероучитеља у нашој Бољевачкој школи, радећи, растући и учећи се заједно са мојим ђацима, и мојим драгим колегама, на чему сам свима њима неизмерно захвалан.

Драги Владико, данас када Милошћу Божијом, благословом и благовољењем Вашег Преосвештенства приступам Светој и узвишеној Тајни Свештенства, узнео бих пре свега молитве захвалности Господу на његовој неизмерној љубави и милости, а затим и Вама на изобиљу Ваших благослова, указаном поверењу, исказаној љубави, несебичној подршци, помоћи и разумевању, те на свему што сте учинили и што чините за мене и моју породицу. 

Неизмерну захвалност дугујем и мојим драгим родитељима на пруженој љубави, труду, васпитању, стрпљењу, подршци, помоћи и пожртвовању кроз цео мој живот, мојој драгој супрузи Тањи и мојој деци, на свакодневној љубави и подршци коју ми пружају, мом драгом брату, сестри и њеној породици – на којима сам Господу неизмерно захвалан.

 Речи захвалности упутио бих и мом драгом оцу Драгану и његовој породици који су ме од нашег првог сусрета прихватили као своје најрођеније дете, на изобиљу пружене љубави, несебичној помоћи, подршци, очинским саветима, пажњи и топлини.  

У свечаном дану овом захвалио бих се и мојим духовним оцима Марку и Душану, који нажалост нису међу нама јер их је Господ призвао да служе небеску Литургију у Царству Његовом, а чијим сам трудом и залагањем и кренуо путем припреме за овај данашњи Свети узвишени чин. Нека их Господ помене у Царству своме.

Речи захвалности упутио бих и свим мојим учитељима, наставницима и професорима, мојој браћи из Богословије, мојим драгим овде присутним свештеницима, драгим колегама, свим мојим драгим ђацима и свим драгим искреним пријатељима који су све ово време били уз мене пружајући ми несебичну љубав и подршку. Нека им Господ свима узврати многоструко. 

Приступајући скрушеног срца са страхом Божијим, вером и љубављу, Светој и узвишеној Тајни Свештенства, свестан озбиљности и одговорности позива који ми се даје, молим Преблагог Господа да ми подари снаге и истрајности како бих пут који данас започињем, достојно привео крају, те да најмањи ја, једнога дана при сусрету са Господом лицем к лицу, кажем: 

„Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах“, а са надом у срцу своме да ћу зачути одговор Свевишњега: 

„Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога“. Амин 

Након изговорене беседе г. Сребренка Видаковића, започела је Света Тајна Рукоположења, чији је чин, према речима старешине храма Преподобне Мати Параскеве, високопречасног протојереј-ставрофора Драгана Гвозденовића био изузетно величанствен и дирљив, оставивши на све присутне у Храму огроман утисак, где су сви једнодушно и једномислијем за Епископом узвикивали речи Аксиос, Достојан и Амин, поставши тако једно срце и једна душа, окупљени у молитви и мољењима Господу за нашег новорукоположеног Ђакона.

По завршетку Свете Литургије, у новоизграђеној црквеној сали,  уследила је Трпеза љубави коју је уприличио ђакон Сребренко Видаковић са својом породицом.

Поред Епископа, свештенства, многобројне родбине, кумова, пријатеља и колега који су својим присуством учинили незмерну част породици Видаковић, Трпези су се придружили и настојатељ манастира Фенек Макарије (Ристић), пређашњи Архијерејски намесник земунски вископречасни портојереј-ставрофор Слободан Радојчић, мати Варвара (епархија источноамеричка), пречасни јереј Перица Влаинић и пречасни јереј Бранислав Јовановић (епархија сремска), директор ОШ. „Бранко Радичевић“ г. Петар Муштерић као и веома посебан и драг гост из САД г. Адам Таталовић, кошаркашки експерт, тренер, скаут, и члан стручног штаба кошаркашке репрезентације Србије.

У току Трпезе љубави, присутнима се обратио високопречасни протојереј-ставрофор Драган Гвозденовић, старешина храма Преподобне Мати Параскеве, који је упутио речи добродошлице и захвалности Његовом Преосвештенству и свима присутнима, уз осврт на важност и величину данашњег дана и самог Ђаконског чина, са молитвама и жељом да новорукоположеном ђакону ова служба буде, најпре на спасење, духовно узрастање и сваки напредак у будућем пастирствовању.

Са неизмерном радошћу у срцу, присутнима се обратио и ђакон г. Сребренко Видаковић, заблагодаривши Господу и Његовом Преосвештенству на љубави и указаном му поверењу, уз речи захвалности свима присутнима, са молитвама упућеним Господу за добро и истрајно прегалаштво на њиви Господњој.

Нека би дао Господ, свима присутнима здравља и изобиља небеских добара, а нашем Преосвештеном и Високодостојном, Господину Иринеју, милошћу Божијом православном Епископу Источноамеричком – многе године.

На многа и блага љета, Драги Владико. Амин!