На дан када наша Света Црква слави Свете Цара Константина и Царицу Јелену 3. јуна по новом, а 21. маја по старом календару, светом Литургијом у цркви чији је небески заштитник Свети Сава, у сремском селу Бечмен, началствовао је јереј Немања Бошковић. Празнично богослужење улепшао је својим одговарањем на Божјој служби верни народ.

У својој проповеди отац Немања је произнео кратко житије Божјих угодника Константина и Јелене  правећи паралелу између времена прогона хришћана до доношења Миланског едикта 313. године, односно времена после престанка гоњења хришћана, па све до данас.

Отац Немања је приметио да данас мањка борбе, да је народ поприлично депресиван, да уместо обраћања Богу чим устане, прво прибегава телефону и вестима које га духовно трују и оптерећују.

Исто тако, поставио је питање наше данашње слободе и духовне празнине коју имамо у себи а коју покушавамо на разне начине да испунимо, остајући тако незадовољни и очекујући да се испуњава наша сопствена воља, а не воља Божја.

Светом цару Константину и царици Јелени посвећен је велики број храмова у нашој Цркви: Вождовачка црква у Београду, црква Светог цара Константина и царице Јелене у Великом Трновцу, која је пред неку годину уочи славе оскрнављена од стране албанских екстремиста, црква на Љубишу, на Сељашници код Пријепоља, у Коретишту код Гњилана, Ивањици, Стекеровцима код Гламоча, Томини код Санског Моста… Према народном предању, које је записано у 17. веку, и манастир Тврдош су подигли византијски цар Константин и његова мајка – Света царица Јелена у четвртом веку.

Овај празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу – граду где је и рођен овај многозаслужни утемељивач хришћанства.

Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.

Извор: Сајт „Епархија сремска“