Господу би угодно данашње прослављање празник, Преноса моштију Светог Николаја, када су чесне мошти Божјег угодника светитеља Николаја пренете из опустошеног града Мире у многољудни град Бари.
Небеском заштитнику цркве у Прхову у петак 22. маја 2020. године, узнео је молитве протојереј Ђурђе Чулић са благоверним народом. Кумови славе, Прховчанке Јадранка Мисиркић и Милана Ракић и Раде Костић из Сурчина, принели су славски колач и жито.
Свечаном саборном поворком са неколико верника и кумовима славе, око цркве, пронете су иконе и славски колачи, барјаци, а небо и Светитељ се радоваше.
После Божје службе о данашњем празнику казивао је отац Чулић подсећајући зашто је дошло до преношења нетљених моштију у град Бари: из два разлога – прво, да свете мошти таквог светила света, чија света душа живи у неисказаној светлости на небу, не би остале на земљи под поклопцем и без поштовања, и да овај непресушни извор чудесних исцелења не би остао неискоришћен од људи; и друго, да и Запад не би био лишен доброчинстава Божјих, која бивају молитвеним заузимањем овог великог архијереја.
„Једном христољубивом, побожном и праведном презвитеру који је живео у граду Бари, јавио се ноћу Свети Николај и рекао му: Иди и реци грађанима, и свему збору црквеном, да иду у ликијски град Мире, узму отуда моје мошти, пренесу их у овај град Бари, и ту положе, јер не могу да боравим тамо, у опустошеном месту, ” подсетио је благоверни народ на догађај Преноса моштију овог Божјег угодника, отац Ђурђе који се већ пуних 14 година стара о цркви и пастви у Прхову и у Сремским Михаљевцима где је црква посвећена Светом Јовану Богослову.
И како то бива, трпеза љубави у скромном дому била је продужетак литургијског сабрања а богоугодни разговор се водио о историјату цркве, какав је њен живот био и како су је благочестиви људи са својим свештеником и Општином Пећинци, успели у унутрашњости обновити и оштећени иконостас рестаурирати на славу Господњу и свих Светих, на понос свих Прховчана и њихових потомака, на понос Епархије сремске и наше Свете Цркве.
Из историјата цркве Преноса моштију Светог Николаја
Почетком 18. века визитатор карловачке епархије спомиње у Прхову нову малу цркву од храстових брвана покривену шиндром. Већ 1758. године ова црква је замењена новом.
Данашња црква је саграђена почетком 19. века. Храм преноса моштију св. Оца Николаја. Подигнут је 1804-1806 године. Према Мати Косовцу црква је сазидана 1806. године. Између изградње цркве и постављења иконостаса протекло је око 40-ак година. У међувремену је вероватно коришћен иконостас од старе цркве. Од иконостаса из старе цркве сачуване су 4 престоне иконе које је професор доктор Павле Васић приписао Димитрију Бачевићу. Ове иконе се данас налазе у Галерији Матице Српске у Новом Саду. Данашњи иконостас је настао у времену од 1832- 1841. године. Павле Бошњаковић је урадио резбарију иконостаса. Тек јануара 1840. године сликарски радови иконостаса радили су мајстори Георгије Бојер и Димитрије Ћурковић. Резбарени део иконостаса има класицистичку концепцију. (извор: Општина Пећинци)
Црква је уписана као културно добро Републике Србије.
