свештенству, монасима и монахињама и свим верницима
у вези са ширењем вируса цороне
Драги оци у Господу, драга браћо и сестре!
Бог изнова и изнова показује Своје милосрђе и своје дуготрпљење са родом нашим. Сам човек Га није желео слушати и није признавао у којој мери зависи од божанске помоћи и милости. Човек је хтео да замени Бога собом кад се безумно умешао у свет – Божју творевину и природу човекову. Чак и човек која легализује еутаназију, не жели да прихвати Богом му одређено време смрти; не жели да препозна божанску разлику између мушкарца и жене, нити посебни позив једног и другог; он није спреман да призна рађање деце као природну појаву свог живота, не допушта да му потомство природно одраста.
Да ли онда изненађује што се нове болести стално појављују и што нема лекова који би ублажили судбину заражених?
Погодила нас је епидемија која није ни приближно тако тешка као оно са чим су се борили наши преци, а данашњи људи су беспомоћни! Школе морају бити затворене, универзитети и места за састанке. Лекари и медицинско особље су презапослени, болнице нису у стању да све прихвате, а на неким местима су чак и цркве затворене. Али „Господ је милостив и добар, дуготрпељив и милосрдан“ (Псалам 103, 8). Чека да Му се обратимо и не напушта нас, не оптерећује нас више него што можемо поднети.
Није ли наше друштво слично старом граду Ниниви? Њен цар је сишао са престола, скинуо је царски огртач, обукао се у костријет и сео у пепео, а по заповести цара и његових великодостојника Нинивљани су говорили: „Људи и стока, говеда и овце да не окусе ништа, ни да пасу ни да пију воде. Него и људи и стока да се обуку и покривају костријећу, и да призивају Бога јако, и да се врати сваки од свога злога пута и од неправе која му је у руку“ (Јона 3,6-8). Није случајно што нас садашња катастрофа походи уз Часни пост и што је све јача. Становници Ниниве нису оклевали, нису чекали да се пророштво обистини, него су се сместа погрузили у пост и молитву. И Господ се уздржао од казне.
Како да поступамо ових дана пошто постоји опасност да богослужења у нашим црквама и савршавање светих тајну буду обустављени? Пре свега, препознајмо Божју правду у садашњем похођењу Божјем које налаже казну за наше грехе, пробудимо се да бисмо себе исправили. Не посустанимо у посту и молитви еда бисмо угодили свемилостивом Богу! Позивам сваког верника Немачке епархије да устраје у јутарњим и вечерњим молитвама, додајући Молитву преподобног Јефрема Сиријца, а уз то хранећи душу своју редовним читањем Псалтира.
Време ширења болести је уједно и време које пружа могућност да служимо својим суседима. Ово под условима: пошто су школе и вртићи у Немачкој затворени, а истовремено су се старији људи показали као најугроженији чланови нашег друштва, позивам да се ограничимо у коришћењу друштвених мрежа и јурњави за вестима, те да више времена посветимо делима љубави и милосрђа у својој породици и у непосредној близини.
Истовремено, немојмо бити немарни у примени превентивних средстава и мера које нам је држава прописала за одржавање или повраћај здравља, као и за спречавање даљег ширења болести.
Тада се и ми можемо надати милосрђу, као што се Господ раскајао Нинивљанима: „Кад Бог виде дела њихова, где се вратише са злога пута свога, раскаја се Бог од зла које рече да им учини, и не учини“ (Јона 3,10).
+ М а р к о,
берлински и немачки митрополит
Берлин-Минхен,
5./18. март 2020.
С немачког превео протођакон Радомир Ракић