Карловачка богословија – симпозијум

У Карловачкој богословији на дан Светог апостола и јеванђелисте Луке одржан пети Симпосион Просвећеност и одрастање на тему Здравље је однос Бога и човека
20151031_115807-150x150

20151031_120212-150x150

20151031_131841-150x150

Под покровитељством Његове Светости Патријарха српског Иринеја и благословом Епископа сремског Господина Василија у Карловачкој богословији одржан је пети Симпосион Просвећеност и одрастање који је окупио теологе и врхунске лекаре из Србије да на тему Здравље је однос Бога и човека једни другима непресушно знање дарују у славу Господа а на корист човека.

После Литургијског сабрања у Саборном храму у Сремским Карловцима у подне је скуп у свечаној сали Карловачке богословије отворила аутор концепта Просвећеност и одрастање др Јелена Обрадовић а затим се у својству домаћина обратио Епикоп сремски Господин Василије који је рекао да је одржавање овог симпосиона посебна част за Српски Сион – Сремске Карловце, и то у свечаној сали где су се увек одржавали сабори и доношене значајне одлуке на добробит српског народа и Српске Православне Цркве.

Симпосиону су поред свештенства Епархије сремске присуствовали и протосинђел Силуан, секретар Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Господина Милутина, монахиње из манастира Жиче, отац Ермолај из манастира Ковиљ, господа лекари и теолози, богослови Карлвоачке богословије.

Преосвећени владика Василије је одговорио на тему Радост небеса при преумљењу и између осталог казивао о исповести и покајању, искреном покајању и преумљењу у људском уму и душу након којег више не чини грех који је чинио. Данашњи човек отуђен од Бога и Духа Светога изгубио је дах живота, казао је владика Василије и додао:

„Људски је пасти, а сатански у греху остати, док покајање остаје наше друго крштење у сузама. По Светом Исаку Сирину сви смо ми помало болесни и откривамо порекло сопствених патолошких стања, не само у људској слабости и смртности, већ у личном греху. Такав човек тражи лечење говори Свети Исак; али од кога тражи оздрављење онај коме се Бог смиловао откривши му узроке његове болести и са њом повезане патње. Зар не од оног исцелитеља душа и тела наших, Господа Исуса Христа? Исти светитељ нас саветује ко казује другима о својим болестима, тај је близу свом исцељењу и лако ће га наћи; опет нас упућује на Свету тајну исповести, јер сви много грешимо. Грех језика је најчешћи и најдубљи људски грех. Ако неко у речи не сагреши, тај је савршен човек, моћан је зауздати све своје тело, каже Свети апостол Јаков…“

Академик Владета Јеротић је говорио на тему инфериорности која је у сржи људског бића и кривице која је узрок многих болесних стања код човека.

Протојереј-ставрофор др Милош Весин је имао доста тешку и изазовну тему Значај анамнезе као суштинског дела Евхаристије и анамнезе у медицини а у вези са чувањем здравог сећања и у процесу исцељења:

„ Пре свега ваљало би прозборити неку реч на тему времена, јер анамнеза буквално, недостатак заборава, немоћ заборава указује на ону димензију са којом мање или више сви имамо проблема данас, а то је време…“

Отац Милош је говорио о нашем сећању, о литургијском сећању приликом нашег сабрања у цркви, о реалности стварног присуства васкрслог Христа.

Као и увек, отац Милош је износио најновије примере из своје пастирске праксе и казивао о примерима како се нажалост и медицина данас упушта у бројне експерименте над људима који служе за испуњење одређених политичких циљева.

Докторант Православног богословског факултета Универзитета у Београду мр Бојан Грујичић је свој рад Од првог хришћанског лекара Светог апостола Луке до Светог Луке Симферопољског почео подсећањем на претходне симпосионе Просвећеност и одрастање:

„Када је на прошлом, IV по реду, симпосиону Просвећеност и одрастање Патријарх српски Господин Иринеј благословио рад скупа, Његова Светост је у свом поздравном говору, између осталог, рекао: «Мада нас латинска пословица учи mens sana in corpore sano, мислим да је правилније говорити да је у здравом духу здраво тело». Они који су у том тренутку пратили реакцију професора Јеротића, иначе модератора дéла овог симпосиона, могли су да на професором лицу примете израз слагања пропраћен препознатљивим благим осмехом. Након патријарховог говора професор се у свом коментару осврнуо на речи предстојатеља наше Цркве потврдивши своју сагласност и усменим путем.

Овај заједнички став Његове Светости патријарха српског Иринеја и уваженог академика – личности које су par excellence представници Цркве и медицине указује не само на заједничке закључке до којих су дошли у своме богатом животном и интелектуалном искуству бавећи се својим одговорним и светим позивима (јер теологија и медицина су, рекао бих, пре свега позиви који подразумевају професионалност, али је собом превазилазе и надилазе) него и на важност и најприроднију потребу оваквих скупова представникâ медицине и теологије.

Скупови ове врсте потврђују исправност речи једног од најугледнијих савремених теолога митрополита пергамског Јована Зизјуласа, који каже да се у наше дане «уске преграде између различитих наука руше, и да ниједан од нас не може рећи другоме, казано павловским речником «ниси ми потребан» (I Кор. 12,21)…“ и затим изванредно изложио житије и деловање Светог апостола Луке и Светог Луке Симферопољског.

Са медицинске стране говорило се о био етичким изазовима нашег времена са освртом на зачеће, рађање; могли смо да слушамо аргументована објашњења науке о сурогат мајкама, о вештачкој оплодњи из банке сперме која отвара бројна питања, о трансплатацији; посебан је осврт предавача на репродуктивно здравље младих, инфективне болести и питања „мождане смрти“.

***

Изазови човечанства у биоетичким питањима са посебним освртом на зачеће, рађање и репродуктивно здравље девојчица и адолесценткиња, изнео је др сци.мед. Зоран Станковић, дечији и адолесцентски гинеколог, успешно повезујући у целину смисао зачећа, достојанство живота од пренаталног, перинаталног до адолесцентским доба. Оснажио нас је и уверио да имамо потенцијале да озбиљно се ухватимо у коштац са девијацијама времена у коме живе све девојчице и адолесценткиње, те навео конкретне мере како их савладати.

Изазови човечанства у биоетичким питањима са посебним освртом на репродуктивно здравље мушкарца изнео је проф. др сци. мед. Цане Тулић, уролог са Медицинског факултета у Београду представљајући нам тешка питања која произилазе из области Инфертилитета мушкараца (стерилитет).

Проф.др сци.мед. Драган Делић, са Медицинског факултета у Београду, инфектолог, је изашао са темом Изазови човечанства у био етичким питањима са посебним освртом на оболеле од инфективних болести. Искуство, смиреност и научна прецизност Професора Делића, једног од највећих „чувара српског здравства“ провела нас је кроз област медицине од које сваки нормалан човек зазире.

Сложене релације света микроорганизама око човека и у човеку су заиста откриле и нама са ове стране нова сазнања. Опомена да 35 инфективних агенаса који могу изазвати епидемије и пандемије, беспоговорно захтевају високу свест о достојанству и квалитету живота и Здравственој Просвећености.

Можда нам је до сада Професор кардиохирургије са Медицинског факултета у Новом Саду др сци.мед. Стаменко Шушак најјасније приближио зашто нам је Академик Владета Јеротић толико пута понављао приче о танатофобичности. Тема „Изазови човечанства у биоетичким питањима са посебним освртом на “ мождану смрт“, млади професор широког образовања мирним гласом нас је водио кроз причу о несигурним и сигурним знацима смрти, о томе с чим се суочава лекар када је тело у завршници процеса умирања у биолошком смислу, вешто изрекавши оно што и јесте питање Исход душе, о машини коју треба искључити у који „прави час“ и низом других питања везаних за питања трансплантације органа. Многе дилеме нам је решио.

Др Јелена Обрадовић је у свом темату посебну пажљњу посветила пошасти нашег времена – гордости. Узрочно последични односи настанка греха и неспособност описа осећања као базе поремећаја у настанку психосоматских болести су тема којом се бавила др Обрадовић.

Мр Србољуб Убипариповић, асистент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду одржао је предавање на тему Света тајна Јелеосвећења.

Завршну реч скупа теолога и лекара дао је јеромонах др Клеопа (Стефановић) професор у Карловачкој богословији; истакао је да је овај симпосион донео пуно духовних и научних плодова а што је најважније установило се да вера и медицина могу делати заједно на егзистенцији човека у овом безвременом времену у коме живимо.

Јеромонах др Клеопа је између осталог казао:

„Данас Црква жели да што више учествује дарујући утеху у патњи кроз свој духовни и социјално медицински рад, посебно кроз промовисање медицинске културе своме народу како би више био поштован дар здравља и протекција од болести.

Имајући у виду раслабљено духовно и телесно здравље многих у нашем народу,позивамо духовне пастире да у својим парохијским црквама чешће служе Свету Тајну Јелеосвећења како би молитва вере спасла болесника.

Данашњи дан нас позива да у моментима патње и болести као највећу снагу имамо веру у Бога и љубав према ближњима. Живот и здравље су дарови Божији које заједно морамо штитити и чувати у славу Божију и добро људи. И ако немамо сви знање да лечимо тело,можемо тешити душе,објављивати доброту Божију и помоћи оне који су немоћни,посебно у овом индивидуалистичком и секуларизованом друштву…“

Домаћин овог сабрања Епископ сремски Господин Василије је за све учеснике симпосиона приредио трпезу љубави а учесници скупа су изразили за то велику захвалност владици Василију, његовим сарадницима и младим богословима.

Предавања ће бити емитована на Радију Слово љубве.
Зорица Зец

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *