Данас, 26. новембра 2019. године, након шест дана боравка у храму Силаска Светог Духа на апостоле у Руми, испратили смо мошти Светог Арсенија Сремца, II архиепископа српског, својевремено највећег подвижника у жичком братству и најодговорнијег ученика Светог Саве.

С обзиром да је свечани дочек моштију светитеља организован на нивоу Архијерејског намесништва румског, које обухвата укупно 16 места у Срему, исто тако је и данашњи испраћај моштију окупио велики број свештенослужитеља али и верног народа Божијег, који су не само данас већ протеклих шест дана узносили молитве Господу и светитељу, за здравље и спасење.

Архијерејски намесник и парох румски, протојереј Сретен М. Лазаревић, као и старешина храма јереј Душан Вишекруна, побринули су се да све прође достојанствено, и након Молебног канона поново подсетили вернике на љубав Светог Арсенија Сремца, који је своме народу а и свима нама показао истинску веру у Свету Тројицу.

Обраћајући се народу у препуном храму, Архијерејски намесник и парох румски, протојереј Сретен М. Лазаревић исказао је радост што протеклих шест дана није постојао ни један тренутак да неког од верника није било крај светитељевих моштију.

Родом „од сремске земље“ како је говорио и писао aрхиепископ Данило II, наш светитељ је управо на тој сремској земљи, окупио велики број верног народа Божијег који се слио из свих крајева Срема да се поклони његовим моштима. Та чињеница даје наду да љубав према Господу и нашим светитељима све више јача.

Вредно је поменути да је током боравка моштију у храму Силаска Светог Духа на апостоле у Руми одржано предавање на тему „Светитељске мошти, жива икона Васкрсења“, протосинђела др Клеопе, професора Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, као и представљање монографије „Саборна црква Светог оца Николаја у Сремским Карловцима“ где су говорили ректор Богословије Светог Арсенија Сремца, протопрезвитер мр Јован Милановић и рецензент Срђан Ерцеган, историчар уметности.

Нека би Добри Бог, молитвама Светог Арсенија Сремца, подарио јединство и саборност свим Православним помесним црквама и мир душама нашим.

Текст: Мирјана Босић

Фотографије: Мирјана Босић, г. Зоран Пурешић

Звучни запис: г. Зоран Пурешић

Извор: Радио „Српски Сион“

Беседа Архијерејског намесника и пароха румског, протојереја Сретена М. Лазаревића:

Историја преноса моштију Светог Арсенија Сремца

Као ни за једног другог светог, о моштима Светог Арсенија, другог Архиепископа српског има прилично сачуваних писаних података. Запис из времена Патријарха Јована Кантула („архиепископа пећког и западног Поморја“), из 1604. године, говори да је Манастир у Пећи „света српска архиепископија у којој почивају мошти светих архиепископа и првопрестолника тога светог места: Арсенија, Евстатија, Никодима и других светих“.

Михаило Митрополит коласијски – бањски, кратовски и штипски записао је 1653. на свом дару, Псалтиру, кога је послао Пећкој Патријаршији, да тамо „почивају мошти светих отаца Арсенија, Евстатија и Никодима и других светих богоугодника“. У једном запису рукописне књиге Цркве Св. Ђорђа у Призрену из 1737. г., описује се метеж из те ратне године и пресељење моштију Срба светаца:

Светог Евстатија однели су на другу страну да почива, мислим у Црну Реку, Светог Арсенија су раздробили и расејали безбожни Скити, једва се глава пронашла. О, Господе, приђоше свирепи незнабошци на достојање Твоје, 31 марта 1737.

Према запису из 1806. године мошти Св. Арсенија су почивале у Манастиру Довољи у долини реке Таре. Манастир је био похаран 1809, његове драгоцености и ризница разграбљени, а мошти су имале следећу судбину: „кивот са моштима у пештерама и у јамама (провалијама) земаљским се сакривао. Калуђери Морачког манастира су се много трудили око Светога, да га узму, и нису могли. Светога нико није могао да подигне, само су се пчеле трудиле унутар кивота, носећи светитељу драгоцени дар, изабрани сат медени посред његових моштију, као што је голубица носила Ноју стручак маслинове гранчице“. Јеромонах Јоаникије је 1814. године мошти пренео у Манастир Св. Тројицу Пљеваљску. Свети кивот са моштима другог српског Архиепископа је у међувремену враћен у Манастир Довољу, о чему сведочи запис из 1833. године: „Градише се келије у манастиру Довољи који се налази у Херцеговини, при храму Успења Пресвете Богородице, где почива Свети Арсеније, архиепископ српски“… Мошти су кратко биле у Манастиру Морачи, затим у Кучима, а онда у Ждребаонику, морачком метоху. Године 1884. по наредби књаза Николе I Петровића Његоша пренете су у Манастир Косијерево. Године 1920 су из Манастира Косијерево поново враћене у Ждребаоник, где се и данас налазе. Највероватније је само реч о делићу моштију Светог Арсенија српског, јер на једном кивоту Манастира Добрићево се ишчитавало: „Сије све(те) мо(шти) Арсе(нија) сер(бскаго)“. Део његових моштију чувао се до 1716. године и у Манастиру Крушедол.

Извор: Сајт СПЦ