Свети праведни Стефан Бранковић беше потомак светог и славног кнеза Српског Лазара, великомученика Косовског. Свети супрузи Лазар и Милица имађаху најстарију кћер своју Мару, коју удадоше за српског великаша Вука Бранковића. Вук и Мара породише три сина: Гргура, Ђурћа и Лазара. По смрти Лазаревог и Миличиног сина Стефана Високог, деспота Српског (од 1389. до 1427. године), њега на престолу Српске деспотовине наследи Марин и Вуков син Ђурађ Бранковић, као сестрић и сродник његов, јер Стефан не имађаше рођене деце. Оженивши се грчком принцезом Ирином (Јерином) Палеологовом из Солуна, Ђурађ са њом изроди више деце, међу којом роди и овог блаженог Стефана (негде око године 1417).

Светом Литургијом, у уторак 21.октобра 2019. г. је началствовао свештеник Епархије банатске (у пензији) Мирослав Вујић, уз саслужење протојереја Александра Урумовића, пароха ашањског  и протојереја-ставрофора Ивана Јанчића из Епархије шабачке. Певницом је руководио парох сурчински Слободан Чавка, старешина цркве Светог апостола Матеја. Певачи из неколико хорова обједињени данас на Литургији својим пјенијем украсили су торжествено сабрање.

Житије о овом Божјем угоднику после свете Литургије и резања славског колача, произнео је протојереј-ставрофор Иван Јанчић, старешина храма Светог Василија Острошког у Шапцу.

У надахнутој беседи прота Иван је казао да не треба да имамо калкулацију ни за каква материјална добра у односу на веру, да треба да живимо по јеванђељским заповестима, Све за Христа, Христа ни зашта и да Без Бога ни преко прага не идемо, а како је говорио Тадеј Витовнички, Са Богом и океане и мора да прелећемо. 

Прота Иван је казао да га радује да се наорд враћа вери о чему сведочи и Удружење Светог Стефана Слепог које са подружницом делује у Сурчину, по благослову протојереја-ставрофора Слободана Радојчића, архијерејског намесника земунског. Удружење је обележило прву славу. У светосавској сали организована је трпеза љубави за све вернике на даншњем литургијксом сабрању.

З. Зец

Извор: Сајт “Епархија сремска”