“А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу, јер беше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину. Онда дођоше војници, и првоме пребише голени и другоме распетоме са њим. А дошавши до Исуса, кад видеше да је већ умро, не пребише му голени, него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изађе крв и вода.

И онај који је видео, посведочио је, и истинито је сведочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви верујете.

Јер се ово догоди да се испуни Писмо: ‘Кост његова неће се преломити.’ И опет друго Писмо говори. ‘Погледаће на онога кога прободоше.'”

(Јеванђеље по Јовану, 19, 31-36)

“А потом Јосиф из Ариматеје , који беше ученик Исусов, али кришом због страха од Јудејаца, замоли Пилата да узме тело Исусово. И допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово. А дође и Никодим, који је први пут долазио ноћу Исусу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара. Тада узеше тело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудејаца да сахрањују. А на ономе месту , где беше распет, био је врт, и у врту гроб нов, у који још нико не беше положен. Онда, дакле, због петка јудејскога, пошто беше близу гроб, положише Исуса.”

(Јеванђеље по Јовану, 19, 38-42)