Поштовани пратиоци сајта Радија „Српски Сион“,
Одлучили смо да покренемо сталну рубрику рађену према књизи Занимљива граматика, Милана Шипке, са јасним циљем – научити, подсетити се, сазнати нешто ново, не заборавити – језик, граматику, сачувати говор и културу, борити се за вредности које имамо. Дакле, постављамо, пред све нас, пут, нимало случајан нити успутан, већ смишљен и намеран, да кренемо њиме свесно и свакога дана да учинимо бар један корак напред ка бољитку. Заједно…

Како нам је и Његова Светост патријарх Лукијан својевремено поручио:

„Желим да, са овога места, кажем још и своме милом, православном народу српском, да ће нас и света Црква наша само тако одржати и спасти, ако просветимо школом и књигом своје умове, ако облагородимо срца своја питомошћу и човечношћу; ако окитимо душу своју најлепшим врлинама, те у данашњем свету добро отворимо очи своје и добро се промислимо о томе, како ваља да радимо и како да живимо.
Као православни Срби дужни смо спомену својих предака, да чувамо аманете својих старих, а то су да будемо краљу увек верни, да љубимо своју милу домовину, да будемо одани својој светој вери, да се поносимо својим српским именом, да се сладимо слашћу свога лепога, српског језика и да се у своме животу држимо, као своје одлике, лепих народних и црквених обичаја својих. Као просвећени и напредни људи, дужни смо да сваки свој посао радимо верно, да зараду своју штедимо мудро и да се на свима пољима рада и привреде удружујемо у задруге; а свуда и свакад, да се са својим суграђанима лепо и братски слажемо. Кад могу други, који су са нама у истим приликама живота и рада, напредовати, зашто бисмо морали баш само ми из дана у дан да пропадамо; и бројно и морално и материјално?!

(Из ПРИСТУПНЕ БЕСЕДЕ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА ЛУКИЈАНА)

Сада мирне душе можемо да започнемо упознавање са граматиком…

Граматика је стара наука, име јој потиче чак из древног грчког језика. Попут старих Индијаца, и стари Грци су се неких две и по хиљаде година пре наше ере почели бавити изучавањем свога језика. О разним језичким појавама расправљали су готово сви грчки филозофи, међу њима Платон и Аристотел. Ипак, прво дело које се бави опширније правилима тадашњег грчког језика написано је тек око стоте године пре наше ере. Написао га је Дионизије Трачанин, а појавило се под називом „Техне грамматике“, што би значило „вештина писања“ или „писмена вештина“. Касније је „техне“ изостављено и остало је само „грамматике“. Тако се родила граматика – наука коју и данас тако називамо.
Назив граматика примили су директно преко Грка или преко Римљана многи европски народи, па и ми. Ипак, све граматике нашег језика нису имале такав назив, Вук је своју назвао Писменица (1814). Та реч је заправо преведеница. Грама на грчком значи „слово“, „писмено“, а граматика – „писмена“ (вештина). По томе што „грама“ значи „слово“, остао је још један домаћи израз за граматику – словница. Како се ипак нису учврстили у језику, остала нам је само граматика.
У средњем веку граматика је била веома цењена наука. Била је једна од седам „слободних вештина“ (artes liberales) – уз реторику, аритметику, геометрију, астрономију и друге важне науке.
Добро би било да и данас она буде
важна. Без ње нема писања, нема „правоговора“, на крају – шта смо кад без свега доброг останемо? И то својом вољом…