У Новом Хопову прослављен велики светитељ, Теодор Тирон

Свети великомученик Теодор Тирон, чије се мошти вековима, са повременим прекидима, чувају у манастиру Ново Хопово, прослављен је у прву суботу Великог поста, а и данас, 2. марта, када се сећамо његовог мученичког страдања, и то пређеосвећеном литургијом, уз учешће великог броја верника.
У предвечерје Теодорове суботе, вечерњом службом започело је празновање великог светитеља у манастиру Ново Хопово. Година изградње овог манастира забележена је на плочи изнад западних врата, понајстаријем сведочанству о зидању Хопова и његове цркве – 1576. Ипак, помен Новог Хопова је много старији, датира још из 1541. године. Црква је посвећена Светом Николи, а изузетно је важна и по неговању култа Светог Теодора Тирона, војничког светитеља, који се често, поред Теодора Стратилата, слика у апсидалном простору.
WP_20150227_12_12_57_Pro

WP_20150227_18_48_08_Pro

WP_20150227_18_48_19_Pro

WP_20150227_18_48_31_Pro

WP_20150227_18_48_55_Pro

WP_20150227_18_56_07_Pro

WP_20150227_19_04_19_Pro

WP_20150227_19_05_44_Pro

WP_20150227_19_11_08_Pro

WP_20150227_19_11_12_Pro

WP_20150227_19_11_16_Pro

WP_20150227_19_13_24_Pro

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

На Теодорову суботу, Светом архијерејском Литургијом, коју је служио Његово преосвештенство епископ сремски Г. Василије, уз саслужење свештенства и монаштва епархије и гостију из других епархија, у цркви препуној верника, прослављао се Теодор Тирон и његов светао пример и узор свим хришћанима. У својој беседи, владика Василије нас је подсетио на смисао и значај поста, Светог причешћа, на однос наш према Христу коме идемо и треба да идемо свесно, обраћајући пажњу на важност и величину тог чина, а не заборављајући на суштину хришћанског бића. Позвао нас је све да се окупљамо у светињама, да се сећамо жртава великомученика и да учествујемо у Литургији активно, не да будемо пасивни посматрачи, већ да будемо свесни своје припадности литургијском слављу. Уследило је сечење колача и освећивање жита, а након тога и трпеза љубави којом је продужена Литургија овог великог дана.

 
WP_20150228_09_25_07_ProWP_20150228_09_25_18_ProWP_20150228_09_25_30_ProWP_20150228_09_25_35_ProWP_20150228_09_27_44_ProWP_20150228_11_12_49_ProWP_20150228_11_17_50_ProWP_20150228_11_16_08_ProWP_20150228_11_21_31_ProWP_20150228_11_18_19_ProWP_20150228_11_19_01_ProWP_20150228_11_20_19_ProWP_20150228_11_22_06_ProWP_20150228_11_22_53_ProWP_20150228_11_24_55_ProWP_20150228_11_24_55_ProWP_20150228_11_25_22_ProWP_20150228_11_26_00_ProWP_20150228_11_27_40_ProWP_20150228_11_30_45_ProWP_20150228_11_34_54_ProWP_20150228_11_35_25_ProWP_20150228_11_36_11_ProWP_20150228_11_36_44_ProWP_20150228_12_34_19_Pro

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

И данас, 2. марта, Пређеосвећеном литургијом, по благослову владике Василија, Хопово се сећало великог мученика за хришћанску веру, чије мошти, најцеловитије сачуване, бораве у окриљу ове светиње вековима. Литургију је служио игуман манастира Старо Хопово, протосинђел Атанасије (Гатало), а у певници је било братство манастира. Игуман Новог Хопова, архимандрит Павле Јовић, беседом је обухватио пут моштију Светог Теодора Тирона, чудесни пут који је довео у Ново Хопово мошти савременика Светог Георгија и Светог Димитрија, чији се само делови моштију чувају свуда по свету, док су Теодора Тирона готово у целости сачуване, иако са муком и жртвама чуване вековима, и ко зна какве их тешкоће чекају у вековима који долазе, никада не можемо знати шта ће бити, иако бисмо желели да можемо да кажемо да је његовим страдањима и лутањима дошао крај. Мошти Теодора Тирона пренете су овде још у 16. веку. Није остало записано ниједно име нити једног монаха који су их донели и сачували. Комисија која је 1753. извршила опис и попис фрушкогорских манастира, нашла је у Хопову празан стари орахов кивот у коме је раније чувано тело Теодора Тирона, а за време “визитације” (према: Фрушкогорски манастири, Дејан Медаковић) свечеве мошти биле су смештене у нови, богато резбарени кивот са балдахином, који је израђен 1747. године. За време рата између Аустрије и Турске, 1683. године, хоповски калуђери пренели су мошти прво у Шабац, а затим у манастир Радовашницу где су остале годину дана. Монаси су вековима чували мошти, носили их и преносили не би ли их спасили од рушитеља који су у више наврата уништавали Ново Хопово, расељавали монаштво, палили и пљачкали. Године 1920. Ново Хопово доласком руских монахиња након Октобарске револуције, постаје женски манастир. Игуманија је била Екатерина, некадашња грофица Евгенија Борисовна Јефимовска, која је била у блиским односима са царем Николајем Другим и његовом мученичком породицом. И монахиње су успеле да сачувају мошти у ратовима који су уследили. Дуго су боравиле и у Теодоровској цркви у Иригу, из које се, 1984. године, коначно враћају у своје Ново Хопово, где се и данас Божјом милошћу налазе.
WP_20150228_11_32_04_ProWP_20150302_09_02_25_Pro

WP_20150302_09_02_15_Pro

WP_20150302_09_41_09_Pro

WP_20150302_09_41_15_Pro

WP_20150302_09_42_46_Pro

WP_20150302_09_45_25_Pro

WP_20150302_09_45_48_Pro

WP_20150302_10_37_17_Pro

WP_20150302_10_47_10_Pro

WP_20150302_10_56_34_Pro

WP_20150302_10_56_45_Pro

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *