Генерација 1971. из Богословије Света три Јерарха у Крки прославила 48 година од завршетка школовања

На дан Праведног Јова, 19. маја 2019. године у цркви Светог апостола Матеја светом Литургијом началствовао је Епископ сремски г. Василије уз молитвено присуство школских другова, Епископа бањалучког г. Јефрема и канадског г. Митрофана.

Саслуживали су протојереји-ставрофори: Живорад Павловић,  Михаило Марјанац и Петар Јованчевић; старешина цркве Светог апостола Матеја, отац Слободан Чавка,  и протођакони Слободан Вујасиновић и Радојица Жагран (Епархија бањалучка).

У цркви су се данас срели Радост и Љубав према ближњем.

Током торжествене Литургије празничну проповед произнео је Епископ канадски г. Митрофан, поздрављајући све присутне на овом величанственом сабрању, најлепшим поздравом Христос васкрсе, Верни су одговарали пуна срца и душе, Ваистину васкрсе!

Из проповеди Епископа Митрофана

 Ваша Преосвештенства, високопречасни и часни оци, драга браћо и сестре. Чули сте данашње Свето Јеванђеље, а ја хоћу само да се надовежем на две ствари. Прва је: Господе, немам човека; друга је: иди, не греши. 

Једног великог лекара, хришћанина упитали су која је највећа болест данашњег времена, да ли рак, да ли можда срчани удар, или друге неке болести, а лекар је одговорио: највећа болест савременог човечанства јесте усамљеност.

Људи не маре једни за друге. То је стварност. Отиђите у старачке домове, па ћете видети колико има мајки које ће се пожалити да их синови и кћерке нису посетили, а ни пријатељи, кумови, ни родбина ни познаници. 

Отидите у сиротишта, па ћете видети колико их обилазимо. Довољно је видети само овде у Звечанско у Београду,, па ћемо видети колико има деце напуштене. Погледајте велике градове Њујорк, Лос Анђелес, Чикаго… а да не говоримо и о нашем Београду. Видећемо колико дечице напуштене има и да на улици живе. Отиђите у болнице па ћете видети колико има напуштених и немоћних који чекају макар неко да им каже  Добар дан, Помози Бог или како си.

Данашње Јеванђеље истина говори о човеку који је био 38 година болестан и који је рекао: немам човека, а није знао да има човека, боље речено Богочовека, безгрешног и свемоћног  – Господа Исуса Христа.  

Господ му се није одмах открио већ му је рекао да узме одар свој и крене. Човек је то учинио, поверовао је у Господа нашег.

Када поверујемо у Господа, онда ћемо доћи до правог познања наше грешности и знати да је Он једини који нас може исцелити од душевних и телесних немоћи и опростити нам сагрешења наша. 

Зато драга браћо и сестре, било када да смо у невољи, не заборавимо да имамо Бога уза се. Не заборавимо да имамо свете и праведне људе и жене који се увек Богу моле за нас, као што је данас Свети страдални и праведни Јов, који је можда најочигледнији пример страдања, али и трпљења. Праведни Јов је изрекао ону дивну мисао: Знам да је жив мој Искупитељ и да ћу у последњи дан стати над прахом, очи моје видеће Бога, а не очи другога.  

Имамо и нашега Светог Саву чији спомен данас празнујемо. Учио нас је да идемо путем Христовим, да идемо путем Богочовека.

Нека би дао Бог да сви који смо данас дошли, дођемо до личног познања себе и својих душевних и телесних немоћи, и да увек прибегнемо Богу. Да молимо опроштај сагрешења наших , као што се молимо у дивној молитви коју нам је Господ оставио: … и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим. 

Теби нека је слава Боже, сада и увек, и у векове векова. Амин.

Благоверни народ Сурчина је имао особиту част да угости генерацију 1971. из Богословије Света три Јерарха у Крки. Било је лепо видети како окупљени школски другови, уз служавшче проте Живорада Павловића, Михаила Марјанца и Петра Јованчевића, протојереји-ставрофори: Крстан Дубравац (некадашњи професор Карловачке богословије), Мирко Шипка (из Суботице), Лука Босанац (Епархија славонска), Гојко Шуваја (протојереј) и Милорад Ановић (из Баната), Илија Проле (из Бачког Јарка), заједно са вернима узносе молитве Господу.

Песме славе и хвале Господу појао је Мешовити хор Свети Роман Слаткопојац при Храму Светог апостола Павла у Петроварадину. Хор је у овом саставу основан фебруара 2006. године. Пре тога је постојао дечји хор са истим именом који је успешно учествовао у Светим Литургијама, али је после неколико година престао са радом. После паузе од две године основан је садашњи мешовити хор под диригентским вођством ђакона проф. Петра Којића који је и професор књижевности у новосадској гимназији Јован Јовановић Змај. Ђакон Петар Којић је такође из генерације 1971. године која је завршила Крчку богословију.

Од септембра 2006. године, доласком за диригента госпође Евгеније Владимировне Којић, хор добија нову запажену физиономију уметничке интерпретације, обогаћује свој програм и и за кратко време свог постојања остварује несвакидашњ успех у земљи и иностранству.

У цркви Светог апостола Матеја ђакониса Евгенија Којић је дириговала хором чијем песмопоју су се радовали сви Божји угодници.

За певницом којом је руководио проф. Карловачке богословије г. Никола Ерцег појали су свештенослужитељи.

После Божанске Литургије обратио се домаћин овог сабрања Епископ сремски Василије.

Слово Епископа Василија 

Прошло је 48 година од завршетка нашег школовања у Крчкој богословији Света три Јерарха. Желео сам да се окупимо, ми колико нас је остало,  овде у овоме новом и величанственом храму, да се помолимо Богу заједно са вама и да узнесемо Господу благодарност за све оно  што нам је да. Да заблагодаримо за снагу и моћ, здравље и љубав са својим народом на свим просторима где моја браћа, Преосвећене владике Митрофан и Јефрем, и сви наши свештенослужитељи који су данас овде, дејствују,као што то чинимо и ми на подручју Епархије сремске.  

Данашњем несвакидашњем литургијском сабрању и јединственом школском часу присуствовали су архијерејски намесник земунски, протојереј-ставрофор Слободан Радојчић, протојереји Душко Ђеорђић и Страхиња Голијан, пароси сурчински; свештенослужитељи Мирослав Вујић (Епархија банатска), Јеремија Старовлах (Архиепископија београдско-карловачка), ктитори и приложници, сарадници и пријатељи цркве Светог апостола Матеја.

После Литургије, радост је настављена у окриљу храма који је у даљој изградњи. Продужено литургијско сабрање или овај школски одмор, како данас можемо да кажемо, био је прожет разговором и сећањем на школске дане у Крчкој богословији, а верни су имали прилику да поздраве отачаствене Архијереје наше Свете Цркве и свештенослужитеље из далека.

За своју генерацију, домаћин, Епископ сремски г. Василије уприличио је свечани ручак. Свештенство архијерејског намесништва земунског потрудило се да у свему буде достојно и службе и гостопримства.

З. Зец