Осам векова самосталности Српске Православне Цркве прослављено 3. маја 2019. године у Сремским Карловцима

Година Господња 2019.  је година у којој наша Света Црква прославља осам векова своје самосталности. Светом архијерејском Литургијом на дан прослављања српског светитеља владике Николаја Охридског и Жичког, у петак 3. маја 2019. године, и свечаном академијом Жича и Студеница памте у Карловачкој гимназији, прослављен је јубилеј Српске Православне Цркве у Епархији сремској.

Иако је обележавање ове значајне годишњице започело на Православном богословском факултету Универзитета у Београду симпосионом на тему о самосталности наше Цркве, као и академијама у Београду, бележимо да је ово прва званична прослава на нивоу намесништава у Епархији сремској како је Епископ сремски благословио да се ове године јубилеј обележи.

Све су Литургије небеске и сусрет неба и земље, али је посебна Литургија у Саборном храму који је главни и највећи православни храм у Сремским Карловцима, смештен уз седиште Српске Патријаршије, стари Патријаршијски двор. На том сабрању пролази кроз сваки део Литургије осам дугих векова историје Српске Цркве и српског народа.  Није сабрање само догађај, то је осмовековно памћење српске душе, осмовековно мољење српских светитеља пред лицем Божјим и осмовековно мољење свих наших свештенослужитеља за спасење рода српског и рода православног.

Преосвећени Епископ канадски г. Митрофан уз саслужење домаћина, Преосвећеног Епископа сремског г. Василија, началствовао је торжественом литургијским сабрањем.

Молитве Господу узнели су архијерејски намесници: старопазовачки, протојереј-ставрофор Миле Јокић; земунски, протојереј-ставрофор Слободан Радојчић; подунавски, протојереј-ставрофор Гавро Милановић; шидски, протојереј-ставрофор Радомир Мишић; сремскомитровачки, протојереј-ставрофор Саво Ракита; румски, протојереј Сретен Лазаревић; протојереј-ставрофор Радислав Трајковић, парох инђијски, те протојереј Јован Милановић, старешина Саборне цркве, протођакон Слободан Вујасиновић и ђакони Милош Лукић и Горан Власац.

За поредак за певницом били су задужени јереји Драгољуб Јанковић и Александар Класнетић. Песме славе и хвале узнео је и хор Николајевске цркве вође диригентском руком гђе Миле Радонић.

У неизмеривој радости великих и светлих дана када се прославља Васкрсење Христово, после свете Литургије, вернима се обратио Епископ канадски г. Митрофан:

-Сваки онај који гони следбеника Христовог, гони Христа. Свако ко гони твога брата, твоју мајку, сестру твоју и пријатеља твога, сваког верног човека – гони тебе, јер и ти си члан Цркве. Драга браћо и сестре, треба да будемо свесни наше улоге коју имамо – да истински проповедамо за сва времена и за све векове Христа васкрслога и Онога који ће опет доћи да суди свима нама, живима и мртвима. И данас, драга браћо и сестре, има оних који страдају. Чули сте шта се десило у Шри Ланци и колико их је побијено само зато што су били хришћани. Погледајте наше Косово и Метохију. Због чега их убијају, због чега их прогоне? Само зато што су хришћани и православни. Погледајте нашу браћу по вери, Копте у Египту. Толико је страдалих због васкрслог Христа, на десетине. И не предају се знајући да полажу живот за Онога ко ће им дати живот вечни. Зато, испитајмо нашу веру и колико смо блиски васкрслом Господу да идемо за Њим на страдање. Држимо камен темељац наше вере, Васкрсење Христово, јер у њему лежи залог нашег васкрсења. Зато исповедамо у Символу наше вере Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века… .Амин. Христос васкрсе!

У порти Николајевске цркве приређен је кратак сплет народних игара које је извео подмладак ОКУД Бранково коло, а затим су се предвођени српском заставом и младима у народној ношњи, Епископи и свештенослужитељи упутили у свечану салу Карловачке гимназије. На улазу су Епископи  по српском народном обичају дочекани погачом и сољу. Чланице Кола српских сестара потрудиле су се и овом приликом да искажу гостољубље српских домаћина и домаћица у Сремским Карловцима.

У сали Карловачке гимназије одржана је свечана академија Жича и Студеница памте. После кратког поздравног слова протојереја Јована Милановића, надахнуто слово о првом српском архиепископу и просветитељу, утемељивачу Српске Цркве и државе, произнео је Епископ сремски Василије.

Из беседе Епископа сремског Василија:

Свети Сава је свевремени узор за свакога

Величина једног народа цени се по његовој прошлости, али и по животној стази његових традиција. Ушли смо у осмо столеће од самосталности аутокефалности Српске Цркве. Наше јубиларно сећање на Светог Саву, осам векова аутокефалности Српске Цркве, представља доказ да наша генерација има толико духовног здравља за посматрање наше историје и толико моралне свести, да се у њој лик Светог Саве  може огледати као у чистом огледалу.

Зато овај јубилеј говори не само о Светом Сави, него и о нама који све своје духовне снаге скупљамо као светлост у сочиво да би што потпуније сагледали и доживели горостасну личност духовног родитеља српског народа…

Закорачио је Свети Сава на све стране и сваки његов корак поуздан је и добар; дотакао се много чега и сваки његов додир био је мелем. Црква нам га је сачувала као као свеца у чијем је светлом ореолу и најчистија побожност и највеће самопрегорење и лична жртва и најјача приврженост за Христову Цркву, и најумније остварење њено у нашој народној заједници.

Свети Сава је био небески анђео у телу. У њему је горео пламен вечне Божанске љубави. Његовим бићем су струјале чудотворне енергије Духа Божјег, шириле се вечне врлине и мисли. Сабрала су се у њему сва времена, повезали векови, укрстиле се људске судбине, проговорила сва наша покољења. За живота је био “путујући храм” и апостол, а његове мошти су биле лек бесмртности.

Дело Светога Саве данас се више не може и не сме посматрати са уског верског и националног гледишта, јер у светлости историјске прошлости и садашњости, он се појављује као општа национална тековина свих племена нашег народа.

Свети Сава је један свевремени узор и парадигма за сваког ваљаног Србина свих епоха.

***

У културно метничком програму наступили су ученици Основне школе 23 октобар, ОКУД  Бранково коло и КУД Вила из Новог Сада, драмске уметнице Гордана Ђурђевић Димић и Тијана Максимовић, доајени Српског народног позоришта, које су говориле Дијалог Жиче и Студенице, као и етно-група Зденаци подмладак Православне омладинске заједнице из Сремских Карловаца који делује при црквеној општини сремскокарловачкој.

Гуслар Петар Мишовић, члан гусларског друштва Свети Никола загуслао је Збор зборила господа `ришћанска. Карловачки богослови су отпојали Стихиру Србима светитељима, док је ученик другог разреда Марко Дивљак читао делове из беседа Светог Николаја Охридског и Жичког. Свечана академија је завршена песмом Људи ликујте, народи чујте, Христос воскресе, радост донесе.

Свечаности су присуствовали представници свих основних и средњих школа са територије намесништва сремскокарловачког, чланови црквеноуправних одбора и заслужни доброчинитељи Свете Српске Цркве. Домаћин Карловачке богословије, протојереј-ставрофор Јован Петковић, угостио је ручком све узванице васкршњег јубиларног сабрања.

Извор: Епархија сремска