Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је 21. марта 2019. године на свечаности у Патријаршији српској у Београду орден Светог Саве проф др Дарку Танасковићу.
Свечаности су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода: Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, бачки Иринеј, шумадијски Јован и ваљевски Милутин. Уручујући високо црквено признање проф. др Танасковићу, Патријарх српски г. Иринеј је подсетио да је проф. Танасковић током свог дугогодишњег преданог рада у науци, просвети и дипломатији показао родољубље према нашој драгој отаџбини, љубав према нашој култури и оданост према нашој Светој Мајци Цркви.
-Посебно бих истакао Вашу значајну улогу који сте имали у заштити српских светиња и културних споменика на Косову и Метохији. Захваљујући Вама, у највећем делу, успели смо да их сачувамо у оквиру наше историје и културе, а надамо се да ћемо то учинити и у будућности. Имајући све то у виду, Српска Православна Црква Вам дубоко захваљује највишим одликовањем. Сигуран сам да ту захвалност заједно са Црквом дели и поздравља читав наш народ и наше друштво, наша културна и научна јавност. Црква, а верујем и држава, и даље рачуна на Ваш допринос како у одбрани тако и у промоцији наше културе. У то име, радујемо се што можемо да вам уручимо орден Светог Саве. Аксиос! Достојан!, истакао је Патријарх српски г. Иринеј.
У одлуци Светог Архијерејског Синода, коју је прочитао главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, наводи се да се високо одликовање Српске Православне Цркве орден Светог Светог Саве додељује проф. др Дарку Танасковићу за истрајну љубав према Светој Мајци Цркви, показану свесрдним залагањем и стручним доприносом, нарочито као амбасадор при Унеску, на очивању светиња на Косову и Метохији.
Захваљаујући на високом одликовању проф. др Дарко Танасковић је истакао: -Тешко је замислити већу радост од оне коју ја сада осећам. Ово високо одликовање успостављено – колико ја знам, 1985. године у знак сећања на рођење нашег великог светитеља Светог Саве – додељује ми се данас у данима када обележавамо осам векова од највећег духовног и световног постигнућа Светог Саве – добијања аутокефалности Српске Православне Цркве. Ја у томе видим неки знак, јер одавно не сматрам да постоје случајности у људским животима. Срећан сам због тога што је та неслучајност управо Вашом добротом и промишљу Господњом обасјала мене.
-Ми живимо у временима када је тешко пре свега бити човек и наставити путем на који нас је својом заветном поруком упућивао наш велики патријарх Павле: Будимо људи!. То је понављао стално, а ми захваћени овом животном лудницом нисмо понекад били спремни и способни да схватимо дубину и значај тог најједноставнијег, најузвишенијег и најтежег завета. Живимо у временима у којима су многе од нас успели да убеде, убеђујући их унапред, у то да се човек до краја може ослободити једно ако убије Бога. Неки су то, како изгледа, у себи и успели, истакао је проф. Танасковић и наставио:
-Ако читамо Доментијаново житије Светог Саве и Светог Симеона видећемо да се у тој књизи, коју би требало изнова читати и коју млади треба да читају са одговарајућим објашњењима, стално помињу Бог и Отачаство. Свети Сава је служио Богу Христовим путем, али служио је и своме Отачаству. Данас, поред тога што нас позивају да убијемо Бога у себи да бисмо се ослободили, нажалост, све више нас опомињу да треба да поништимо осећај припадности своме Отачаству у себи како би смо се ослободили за неки нови свет и били грађани света.
-Ја сам се увек руководио у својим скромним животним напорима и разумевању света, онолико колико ми је било допуштено да га разумем, тиме да можемо ићи једино оним путем који је за хришћане Србе једини пут да заиста буду грађани света као што је то Свети Сава у најпотпунијем смислу био у свом времену. Дакле, поштовати оно што нам заповедају десет Божјих заповести и, са друге стране, ревновати по мери својих могућности на ползу свог Отачаства. То је једини пут којим ми данас можемо ићи даље, ма колико некима то изгледало да је ван овог времена. А и морамо изаћи, ако можемо, из овог времена. Васко Попа је у једној изванредној поетској слици путеве Светог Саве означио овако: Путује без пута, а пут се за њим отвара. Морамо сваки у свом животу, у беспућу, отварати свој пут на том путу Светог Саве. Ја сам до сада учинио колико сам могао. Захвалан сам Вам на овом признању којим сте ме охрабрили, у складу са Вашим речима Ваша Светости, да наставим по мери својих моћи и даље. Надам се да нећу изневерити ово велико признање. Још једном Вам од срца хвала!, поручио је проф. др Дарко Танасковић.
Свечаности у Патријаршији српској присуствовали су чланови породице и пријатељи проф. Дарка Танасковића, председник Матице српске др Драган Станић, секретар Културно-просветне заједнице Србије г. Живорад Ајдачић, новинар и публициста Милош Јефтић, проф. др Миомир Тодоровић, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић, управник Патријаршијског двора г. Владимир Јелић, представници научног и културног живота престонице.
извор сајт СПЦ
