По речима преподобног Теодора Студита хришћанска икона представља Јеванђеље у бојама ,,Оно што је у Јеванђељу приказано помоћу хартије и мастила, на икони је приказано помоћу различитих боја или неког другог материјала“.[1] Замислите лепоту васпитања мале деце која време проводе у црквама и манастирима где су живописане свете иконе. Замислите периоде историје када је постојао велики број неписмених људи, којима је редослед икона у храму био важан, јер су улазећи у храм пролазили кроз живопис који их је одводио у спасење, одводио их је Христу. Када уђемо у галерију фресака, немамо осећај да смо у храму, зато што су свете иконе и живопис у литургијској функцији. Оне означавају да су и светитељи ту присутни, да учествују са нама у Литургији и са нама саслужују. Својом очигледном лепотом икона сведочи о сједињењу Бога и човека у једном богочовечанском организму, у Цркви. Зато и кондак Недеље Православља преноси поруку:
,,Неописиви Логос Очев, из Тебе се, Богородице, описа Оваплоћен, и упрљану икону преобразивши у древну лепоту, присаједини се Божанској Лепоти, стога, исповедајући наше спасење, делом и речју га изображавамо“.
Видимо да када покушавамо да кажемо нешто о икони, ми проговарамо најпре о Христу, због тога се и читава проблематика Седмог Васељенског Сабора, која је имала теолошку позадину одвијала на пољу христологије. Поучени оцима Сабора и захвални царици Теодори, која је 843. године коначно успоставила иконопоштовање, хришћани, вековима до данас прослављају Прву Недељу Великог Поста као Недељу Православља. На овај празник Црква изриче анатему на оне који су се дрзнули да по свом неразумљу упоређују свете иконе са многобожачким идолима, такође и против свих јереси које су потресале Цркву Христову. Због тога Недеља Православља представља збир свих победа које је извојевала Христова Црква и тријумф богомдане истине над мудровањем људским.
Поучени словом Светог Саве, у Жичкој беседи, ми са љубављу целивамо свете иконе и поклањамо се Богу живом. Поклањамо се прволику насликаног лика, водимо живи дијалог са изображеним ликовима и заједно са свим светима саслужујемо и на тај начин прослављамо Тројичног Бога. Позивајући хришћане да следе дух отаца цркве, опет и опет прослављамо Недељу Православља у Саборном Храму Светог оца Николаја у Шиду. Сабирајући децу, родитеље и све верне око Тела и крви Христове и васпитавајући их у духу православља, Апостолска Црква се поново показала као мајка свих оних који се уздају у Господа.
Протојереј ставрофор Радомир С. Мишић началствовао је Литургијом Светог Василија Великог, саслуживао је јереј Милан Пршић. Ученици средњих школа Гимназије ,,Сава Шумановић“ и Техниче школе ,,Никола Тесла“, као и ђаци основних школа ,,Бранко Радичевић“ и ,,Сремски Фронт“ узели су учешћа заједно са својим вероучитељима, наставницама и учитељицама. У препуном храму боголике омладине прослављена је реч Ороса Седмог Васељенског Сабора и Светих Отаца Цркве, а Намесник Шидског намесништва прочитао је Синодик Православља где се између осталог каже:
,,Речима Божијим освећујемо усне, Иконама освећујемо своје очи, узводећи преко њих ум свој и срце своје богопознању, у видљивом гледамо Невидљиво, као у Светим знацима Његовог присуства; Његовим Светим присуством преображавамо себе и творевину, постајући Ново Небо и Нова Земља, нова христолика твар која има за завршетак и крај – само Богочовечански бескрај“.
По завршетку Литургије организована је свечана Литија која се одржава сваке године по типику Српске Православне Цркве, она је лепота и духовно пролеће раскошног молитвеног живота свих хришћана у Цркви Христовој.
И ове године Сремска Епархија сећа се својих прослављених сликара, који су даром својим добијеним од Господа украсили многе цркве и манастире по Светој Фрушкој Гори. Помени Господе: Стефана Гавриловића, Арсу Теодоровића, Димитрија Аврамовића, Павла Симића, Уроша Предића и Стевана Алексића.
вероучитељ поверене му
Гимназије ,,Сава Шумановић“
Стефан Сремац
