У прву суботу Великог и Часног поста, 23. 3. 2019. год. – Теодорову суботу – Свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Јовица Вићентијевић, старешина Покровске цркве у Београду, а саслуживали су протосинђел Атанасије и сабрат Софроније из манастира Старог Хопова, као и ђакон Милош Марјанац. О свему се старао архимандрит манастира Новог Хопова, отац Павле са братијом.
Прва субота Великог поста је посвећена Светом великомученику Теодору Тирону чије се нетрулежне мошти чувају у овом манастиру и верни су пред њим узносили молитве за здравље и спасење. Светог Теодора Тирона (+306) хришћанског светитеља и великомученика, верни редовно посећују и моле му се у све дане током године.
За певницом су песме хвале и славе Господу узнели студенти теологије Марко Ђокић и Немања Радовић.
На Литургији се причестио велики број сабраних верника, који су се постом, молитвом и Светом тајном исповести припремили за Свето Причешће Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа. Међу вернима била су се причестила и деца основних београдских школа: Миодраг Матић (школа за децу са церебралном парализом) и Драган Херцог (школа за децу на болничком лечењу), као и чланови удружења деце које имају потешкоће у развоју. деца су била у пратњи родитеља, васпитача и вероучитељице Милице Ракић.
После Литургије принето жито у славу Божјег угодника Теодора Тирона свештенство је осветило и прелило вином.
Протосинђел Атанасије (Гатало) из манастира Старог Хопова се обратио беседом у препуној цркви Светог Николаја казујући о Светој Четрдесетници и неопходности нашег покајања, исправљања и преумљења.
Верници су организовани дошли аутобусима из неколико Епархија наше Свете Цркве, за њих је била припремљена трпеза љубави у манастирској сали. Потом су верни обишли фрушкогорске манастире Гргетег и Велику Ремету у којој их је дочекао игуман ове обитељи архимандрит Стефан.
Деца београдских основних школа су имала организован ручак у Богословији Светог Арсенија Сремца. На дар су Епископу сремском Василију понели своје цртеже Светог Теодора Тирона.
***
Манастир Ново Хопово, са црквом св. Николе по својој архитектонској вредности представља најзначајнију сакралну грађевину своје епохе на овим просторима. Први писани помен манастира је из 1451. године. Садашња црква подигнута је 1575-1576. године, а звоник са малом капелом на спрату посвећеној св. Стефану, озидан је 1751-1758. године.
Зграде манастирских конака настајале су постепено од 1728. до 1771. године, чиме је црква окружена са све четири стране. Хоповско фреско-сликарство једно је од најзначајнијих на балканском уметничком подручју. Иконе на иконостасу радио је најзначајнији српски барокни сликар Теодор Крачун.
Манастир је познат по својој монументалној архитектури, фреско-декорацији, културно-просветној и историјској улози.Током 17. века урађена је фреско-декорација унутрашњих зидова.У то време значајне су и врло честе везе између манастира Хопова и Русије, као и Свете горе.
http://www.eparhija-sremska.rs/manastiri/novo-hopovo/
извор сајт Епархије сремске